Srpski književni glasnik

Pie

68 : Српски Књижевни Гласник.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД. a СПОЉНА ПОЛИТИКА. — ЕНГЛЕСКО-ФРАНЦУСКИ ОДНОСИ. = ЛИГА НАРОДА. =

За време трајања Конференције Мира у Паризу било. између Француза и Енглеза спорова у питањама европе политике. Главна спорна питања су била о држању пред Немачкој, према Совјетској Русији, и у Малој Азији. Мир закључен, а та три питања су још и данас спорна између Енгл cke и Француске. Због њих и данас има и других несугласиг између Лондона и Париза. с

Необавештени политичари и, донекле, вештина Немац успели су уверити многе људе у Енглеској да су Францу неизлечиви милитаристи и империалисти, који хоће Немачк ако не да угуше, а оно да је онеспособе да се за дуго 1 дигне. Један од најбољих енглеских експерата за. финансије] ствари за Конференцију Мира у Паризу, Кинс (Кеупе5), д принео је томе највише, написавши о томе и књигу (која: за кратко време растурена у 100.000 примерака). Он је ц фрама и податцима уверавао свет да су економски и фина сијски услови, наметнути Немачкој у Версаљу, такви да | Немачка не може никад испунити. Да Немачка плати рат оштету, морала би јој се дати могућност да производ радом то постигне. Французи су је Уговором о Миру спута! тако да Немци не могу ни себи ни другима дати што је Рату уништено и наметнуто. Французи су другим бројевима и фа · тима утврђивали обрнуто, додајући да је Енглезима сада лав бити милосрдан, кад је сва заостала немачка флота потопље у заливу Скапа Фло, а немачке колоније у Африци придр жене "Британском Царству. У питању односа са Русијом, стојали су од почетка Рата два различита мишљења измеј Француза и Енглеза. Француски капиталисти су пре Рата ул жили велике капитале у разна предузећа у Русији, с изгледим на велике користи. Они су били имали неку врсту монопол за концесије у богатој и пространој Русији, па су и на це ток материалнога снабдевања Русије, за време Рата, хтед задржати свој утицај. Енглези, који су снабдевали Русију раш ним материалом за све време царистичхе владавине, хтели“ строгу контролу над расходима у Русији. Кад је дошла бољ шевичка влада, Французи и Енглези су се, после године“дан разишли у мишљењу о Русији. Лојд Џорџ је, после узалудни покушаја са Колчаком, Деникином, и другима, остао на ста новишту, да је у Русији, после Револуције, једини фактор сковска влада. Французи, чија потраживања у Русији Лењ нова влада није признала никако као државна, од почетк Револуције до данас, имају овакво држање: докле год им Ce B исплате или не обезбеде новчана потраживања у Русији, дот

|

|

XI 2 |