Srpski književni glasnik

2 и у трску НИ то ПИ њу. || и Е А Ма Ири 27% CON VAN

ф и la иза пе = Д о 5 = ? 4 4 к, пер +. SN» OE | у Зи и “+ Дуо š ~ | ши ~ Политички Преглед. · бо

гоже с Русијом ништа радити. — Мала Азија, око које анска Европа води спорове и ратове ево скоро две раде година, још је предмет спорова између Великих Сила, нарочито између Енглеза и Француза. Французи су 1916 гозакључили некакав споразум с Енглеском о њој, али ба сфера утицаја није још утврђена. Енглези воде своју · ифолитику с Арапима због Мисира и Индије, а Французи воде A и то завојевачку, политику у басену Тигра и Еуфрата. _ Откако је Вилсон изгубио и здравље и утицај у Аме, Енглеска и Француска су узеле на себе улогу европских kuja за спорове и своје и туђе. Њихови министри се саају често те претресају и решавају питања на дневном реду Европи. На последњем таквом састанку у Лондону, коме присуствовао и италијански Министар Иностраних Дела, Ново је претресано питање о држању према Немачкој, о усији и о положају у Малој Азији. Како је овоме разговору зетходила једна здрава и отворена дискусија о францускозитанским односима, атмосфера је у Лондону била чистија. нглези су почели увиђати да Французи немају милитаристичке жње ; један народ који је изгубио преко два милиона људи, оме је добар део земље опустошен, који је финансијски Ссцрпен, не може у нов рат. Француска хоће само заштиту ротив нових немачких препада и извршење Версаљскога товора. У Паризу су, опет, видели да, „ко хоће златна јаја е сме убити кокош која их носи“. И тако је дошло до споазума да се од Немачке тражи извршење Уговора о Миру, арочито у питању ратне оштете. Немачка мора платити све што може платити; а она може да плати више него што негрекидно тврди да може. Француски и енглески експерти за ве ствари састали су се у Брислу да коначно утврде са емачким изасланицима цифре и остало. Овога пута неће бити као што је било у Спа; политика пренемагања, неодређености ши одуговлачења, неће се више трпети; Немачка не може више рачунати на неспоразум лондонскога и парискога кабинета. Енглеска и Француска су се за сад споразумеле у томе ттању, али не и у питању о држању према Русији. Влада лонјонска мисли да се ње не тиче какав је друштвени и управни блик у Русији, као што се ње нису тицале ни владе других, јак и дивљачких племена, којима је енглески трговац продавао Do бу. У Русији је једна стална влада; њу трпи руски народ Бо три године; Деникини, Колчаци, Јуденичи и Врангели су сада са својим бунама и герилама не само пропали, него ав ратни материал који им је дат за борбу против бољшеKa предавали овима, па зашто не ступити са том владом "трговачке односе Трговина са Совјетском Русијом не значи · волети бољшевизам, ни охрабривати га у његовом револуцнонарноме раду у западној Европи за нове Интернационале. То не значи ни да енглеска влада одобрава зближење Берлина

MON