Srpski književni glasnik

74 Српски Књижевни Гласник.

анте била би остављена на милост сељачке странке, којој у толико лакше било да је обори што у њој не учествује Међутим, та странка Зе до сад објавила само нека најоп штија гледишта о Уставу, али још не знамо како ће се он држати код појединих питања, која, ма да спореднија, мог сваког часа да је одведу у опозицију. А да ће две крајње групе комунисти и Радићевци, бити у сталној опозицији према сваке Влади створеној изван“ њих, о томе се друкчије не мож мислити, бар за сад. Први дани које је Конституанта преживела отварају нам постепено видике о. тешкоћама које ће се, једна за друго; појављивати. Ако она успе да при свем том, да Устав који 0 нашој држави сачувао целину, то ће значити да је чист свест најздравијег дела нашег народа много јача од свих интер националних, сталешких, племенских, религијских тежњи

стремљења, и свих рушилачких инстинката. К.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Др. Миленко Р. Веснић, О Друшшву Народа. (Конференг ција одржана у Клубу Београдских Радикала 30 јануар 1920.) Београд, Књижара Геце Кона, 1920.

Друштво Народа без сумње је једна од најзначајнијих појава у савременом социалном животу, и Г. Веснић, као наш делегат на Конференцији Мира, био је без сумње најпозва нији да нас о тој појави обавести. У свом, истина, збијеном али врло јасном и прецизном предавању, он се нарочито задржао на наравствено-етичком пореклу Друштва Народа, на редакцији друштвеног статута и на питању о Међународноми Суду. Г. Веснић је о свему томе говорио више као дипло мат него као социолог, и то као дипломат који је и сами учествовао у догађајима које сада описује као историк. ОБ је лепо истакао разна гледишта и схватања која су се обело данила приликом стварања и организовања Друштва Народг и која се дају свести на два основна типа: један који пред стављају народи римско-византијске културе, и други који представљају народи англо-американске културе. i

Са социолошкога гледишта, оснивање Друштва Народа! могло би се окарактерисати као покушај да се борба држава

TN OC: