Srpski književni glasnik

народа што више спиришуалише. Духови су се од увек унили противу употребе физичке силе у расправљању међуародних сукоба, и тражили да се ти сукоби решавају, као · сукоби између појединаца, пред једном непристрасном суд| CKOM влашћу. После Великога Рата и свију његових ужаса, · потреба за једним међународним судом који би учинио рат _ у будуће немогућим, осетила се више него икада. До таквог | суда није се могло за cana доћи, али се дошло до организа_ ције Друштва Народа, која, истина, не изгледа у стању да рат a Ba потпуно немогућим, али изгледа у стању да га учини мање честим него што је до сада био случај. Оснивање Друштва Народа поздравиле су радосно, на_ рочито, мале државе, које су у њему гледале своје главно – јемство противу Великих Сила, њихових незајажљивих апетита и њихове нескрупулозности у употреби војне надмоћности. “ Да ли Друштво Народа, овако како је организовано, одговара овим очекивањима нашег народа“ Ми не бисмо могли то тврдити, јер што прво пада у очи, то је оштра разлика, пог вучена у самој Друштвеној организацији, између великих и “и малих држава. Правна заједница претпоставља потпуну једна"кост својих чланова: тежња је целога права да у свету _ идеалних вредности изједначи оно што у свету чињеница није _ једнако; Друштво Народа, пак, представља се као освештана | неједнакост између великих и малих, као покушај да се ови _ други ставе под надзор и туторство оних првих. | Немачка, да је победила у Великом Рату, такође би ~ покушала организовати једно друштво народа, само то би била сасвим друкчија организација. Друштво Народа, које је | Антанта створила, јесте један велики ратни савез, који има за “циљ да одржи стање ствари установљено Версаљским Миром. E Mopanno оправдање тога стања ствари налази се у начелу с народности који је Версаљски Мир прогласио за своју руко-

| - створи на случај своје победе, тако звана „Централна Европа“, имала је да буде првенствено економска организација. Немци · су тврдили да је начелу народности прошло време, и на место њега истицали су начело економске солидарности. Они су · доказивали да је централна Европа географска и економска То целина, која се не може одржати у економској утакмици, ако + остане подељена на већи број националних држава, од којих

те државе удруже у једну економску лигу, којој би на челу стајали Немци, као народ који се показао обдарен највишим = организаторским способностима. Националне државе постојале |___OH и даље, али само као делови једне много шире организаТо ције, која не би била склопљена у име начела националног “ самоопределења, него у име начела рентабилитета великих

економских заједница.

— водну мисао. Организација коју је Немачка помишљала да.

– свака. води другу царинску политику. Потребно је да се све“