Srpski književni glasnik

За "Дон Карлоса! 93

— Врага, ја то знам добро. Али ти знаш ко је она. Луцила... госпођица де Меркер станује с њоме у Дирангу; ова девојка је, на тај начин, довела у највећу опасност“ свој глас. После тога, у пркос старине њенога племства (она ми је помало род, Антонио), како је могуће примити је на двор 7

Тај разлог је врло озбиљан, рекао сам ја, замишљен.

— То није све. Госпођица де Меркер је верена. Она је верена за оног господина де Пренеста с којим је направљена она-рђава шала у Вилелеону, и спрам кога се ја осећам у прилично незгодном положају. Он је дошао и настанио се овде, не знам зашто, јер је одбио све позиве које сам му ја упућивао, у нади да га привежем за себе, и јер, с друге стране, није никад ступио ногом, — моја полиција добро мотри — у Алегријину кућу. Тај младић је права загонетка.

— А после, Господару 7

— А после, а после, има Валдеспина, има Калдерон, има Дорегарај, има војска. Ти људи не могу да допусте да ја не будем непрестано усред њих. Они су храбри, нема збора, али не могу да схвате извесне ствари. Они не знају какву снагу човек добија од тога кад је вољен од оне коју воли, и да рат и политика могу од тога само добити. Мој предак Хенрик (У, из логора у Ла Феру, писао је љубавна писма у којима је налазио утехе за своју променљиву судбу, и која су му допустила да победи.

— Ви ћете победити, Господару.

— ја by победити брже и сигурније ако ме госпођица де Меркер воли, рекао је он, ћутљив.

— Ах! што не могу, у овој прилици, да будем од какве помоћи Вашем Величанству !

— Ти то можеш, Антонио, можеш.

— ја, Господару 7

— Ти, и зато сам те ја и позвао. Зар ти ниси мој министар уметности 7

— ја не видим...

— И, као такав, имаш дужност да се бринеш о организацији светковина 7

— Па, Господару 7 .

— Маторо дерле! Још не разумеш 7 Ја имам само једну жељу, да 'видим госпођицу де Меркер на двору. Али ја не могу да је позовем на наше обичне пријеме. Све успијуше