Srpski književni glasnik

— То не може тако трајати, рекао је министар спољних послова. Треба се с Дон Карлосом отворено објаснити. Нека“ уклони ту жену. Ако не пристане, ми ћемо сами, обазриво, наћи начина да је уклонимо из Диранга, затим из краљевине Има прилика у којима треба одлучивати на место краља, и · у пркос његове воље.

— Та девојка је племићкиња, рекао је војвода де ла Рока. Не треба поступати с њоме на начин недостојан ње и нас. ~

— То, одговорио је брзо Вињале, то је питање при- · мене. У начелу, ја мислим да се сви слажемо. То је и ваше мишљење, је л' те Дон Антонио 7

Потпуно, одговорио сам ја. Мислите ли ви да је та девојка била љубазница Његова Величанства 2 Se

— ја не верујем, рекао је генерал Планас. Ми бисмо сте то већ знали.

— Ни ја не знам ништа, и додајем да ми је то свеједно, наставио је Вињале, који је од свога некадашњег морнарског заната сачувао извесну прекост у говору. ја знам само једну ствар, да Дон Карлос треба да се тргне, или је све пропало. Ево, читајте ово, последњи број Снаге! Кеа!-а, листа из То-

лозе: „Нека наш краљ узјаше на коња, нека благоволи пока- зати се на челу својих трупа, и, истим махом, непријатељ 3 ће бити очишћен!“ Кад човек има, господо, војску састав- + љену једино од добровољаца, таква преклињања су мање молбе но заповести. Генерале Планасе, да ли бисте смели по- 5, новити својим колегама шта вам је рекао јуче господин де Мањоак о душевном стању војске која брани Естелуг Ро Министар војни обори главу. „а

— ја сам потпуно вашег мишљења, рекао је он. Треба. иза

да та Францускиња оде. СЕ — Ствар је решена, рече Вињале. 7 . а

У том тренутку, граф дел Пинар, министар финансија, У

који није још ништа био рекао, учини ову кратку изјаву: Ж Допустите, моје драге колеге. Ствар није нимало па

решена. Што треба да буде решено, ако изволите, то. је да ми нећемо учинити ништа да израдимо одлазак госпођице де 00% Меркер. о — Како кликнуо је Вињале. — Ви сте луди, Дон Рамоне! викнуо сам ја. Граф дел Пинар се осмехну.