Srpski književni glasnik

САМОЋА И ВИНО.

У чаши се искре дробе и-звоне, пјевају звуци даљина;

капље се бисера у стаклима. гоне, ноћ иде на колима вина.

~

Обалам пливају свјетла и знаци, гране се њишу са гора;

водама падају сјене и зраци, магле се буде са мора.

Свирале језером некуда свирају, промичу хорови жена;

висине звукови у ранама дирају, падају кругови зјена.

Земље, чуј, тугују, ливаде бујају, прашине горе маглина; ~-

снови се рујни у мрежама љуљају, плавет се рони с тишина.

Суламит, гледај: вечери пливају на мјесецу сребрене, мирне; вртови камени у маглама снивају, к'о смарагди водама Смирне.

Куд идем по равни незнаних крајева, куд пада то дух ми с висина 2 Трепте ли крила скривених змајева ил' путују лагуми вина 7 +

Ја видим градове, границе, свијетове, гримиз се маштама лијева;