Srpski književni glasnik

Часови Морски. 101

Млад и видовит ћу опет на обали стојати овој С ногам у п'јеску, а с душом у чудесним рукама твојим, О, море! О, праоче мој!

ПЛОВИДБА.

Пловим... И за лађом мојом траг остаје плаветан, широк.

Колико бразда сам ја већ изорао по њиви својој! Колико жила сам кушо да вучем по неплодној земљи! Влачио свуда сам бразде, ал' јалов је био мој труд. Јесен је мога живота без плода, сви вртлови моји Осташе пусти; тек гдјегдје, у окриљу мртве живице, Дрхтури мразовац који.

Сад пловим... а за лађом мојом Вуче се, модар и широк, траг дуги, на којему цвату Цвјетови немирне пјене, и налик на блиставе лампе Медузе се прозирне њишу.

Пут то је до морских сирена. Чему сам бјежао од њих“ И чему сам валима прошо Краткога људског живота са воском у ушима својим И везан на јарболу брода “7... Зар није та нестална бразда До радости најкраћи пут и од жалости стаза најлакша 7

Пловити, пловити само по било којему мору

С надутим једрима свима, док напети конопи зује,

С прамцем што пучину реже ко цртало, с крмом што оре Валове сиње ко лемеш и дубоке отвара бразде!

... Пловити, пловити само, ал' с барјаком над сваким једром, У вијању вјетрова свјежих, у шумору бијелих пјена, Блиставе лађе на кљуну, док налик на лавицу гладну Младост се пропела наша, па — гледећ у оток сирена Ноздрама трепће широким и, знајућ за пл'јен што је чека,

Над валима немирним риче!... ВЛАДИМИР НАЗОР.