Srpski književni glasnik

КРСТ.

Крст један, нови стоји сам, А под њим Неко закопан Скрстио беле руке, И снива вечни сан. "Над њим је мекан мајски дан, И млад се кестен шири, И преко траве пири Пролећа дах...

О, како нам је далек Свако, ко доле снива, И кога вечно скрива

Мотика земље црне, . Да поред нас не стоји И с нама не ужива Тај лепи мајски дан

И топли, свежи зрак, Већ мрак га, мрак га, Изједа свог и гута Док ми, са уског пута, Читамо његово име...

БРАНИСЛАВ КИРЈАКОВИЋ.