Srpski književni glasnik

ДРВЕЋЕ.

Ја знам: никад неће наћи око моје "Песму лепу тако као дрво што је.

Дрво, што у земљу гладна уста крије Је И са влажне дојке слатке хране пије.

Дрво, што у Бога целе гледа дане : И лиснате диже на молитву гране. SO

„.

И, кад лето дође, што весело носи Пуно гнездо тица у чупавој коси.

Дрво, коме киша своје тајне каже, На чије се груди снег уморни слаже.

Песму граде луде, као ја и гори, А дрво нам уме само Бог да створи.

(Превео с енглеског М. Виловић.) "Џојс КИЛМЕР

не