Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
ДРВЕЋЕ.
Ја знам: никад неће наћи око моје "Песму лепу тако као дрво што је.
Дрво, што у земљу гладна уста крије Је И са влажне дојке слатке хране пије.
Дрво, што у Бога целе гледа дане : И лиснате диже на молитву гране. SO
„.
И, кад лето дође, што весело носи Пуно гнездо тица у чупавој коси.
Дрво, коме киша своје тајне каже, На чије се груди снег уморни слаже.
Песму граде луде, као ја и гори, А дрво нам уме само Бог да створи.
(Превео с енглеског М. Виловић.) "Џојс КИЛМЕР
не