Srpski književni glasnik
118 Српски Књижевни Гласник. i
видних и осетних елемената за спречавање сваког напреднијег политичког и социалног развоја. Маџарска, нарочито, у
томе погледу чинила је прави прелаз. између Европе и царистичке Русије: аграрно-непросвећена, спахијско-господска,
јеврејско-зеленашка, народносно-угњетачка. Привредна и социална структура и. саме прератне Угарске пружала је довољно
разлога за што скорију измену стања ствари, могућно путем и револуције. После јужноевропских, чисто католичких земаља 4 (Португалија, Шпанија, Италија), Русије и балканских држава, становништво Угарске било је у погледу писмености најзао- > сталије у Европи. Од 100 становника изнад шесте године ста- | рости било је у Угарској неписмених 33, док је у Аустрији било
16, а у Данској свега 0'2. — Само у Румунији и у Шпанији
биле су земљишно-поседне прилике тако зле као у Угарској.
Пуних 310) обрађиване површине било је у рукама велепо-“ .седника са преко 1000 јутара; осим тога, огромни комплекси
шума, пашњака и пустара били су искључиво у рукама спахија односно њихових зајмодаваца Јевреја, и цркве; од 24,000.000 катастралних јутара обрађиване земље имало је 2,400.000 малих поседника свега 7,600.000 јутара; имања од 20.000 и више јутара нису била реткост у Угарској; поједини чланови племства имали су по два или три таква имања. Од посебно отежавајућег значаја била је чињеница. да је око 15,700.000 јутара (са шумама и пашњацима) било фидеикомисарно везано, и према томе ван домашаја малих купаца, сељака. Велики су поседи нарочито притисли насеља маџарског племена (центар земље), румунског (Ердељ), и словачког народа, док су Срби и Немци имали сразмерно веома повољне земљишно-поседне прилике. Принос земљишта (12:3 метарских центи по хектару, у равници), које је обрађивано најмљеном радном снагом, подбацује чак и знатно слабије земље ·у Аустрији (13:7 метарских центи по хектару, док у Немачкој, где је земља још слабија, он се пење на 20:7). Материални живот сељачких маса Угарске био је врло бедан: просечна потрошња шећера заостаје за читавих 330, иза просечне европске потрошње, док је потрошња меса била чак и код самог становништва Будимпеште нижа од просечне потрошње меса у Немачкој. Заштита рада постојала је само на хартији; жене и деца експлоатисани су несметано, а пољопривредни надничари приморавани су и жандармеријом да „испуњавају ~
~ "А 1 идр
UL 0
Е
lL A А о АЕ и њи је а ДЕ Ma,
– .