Srpski književni glasnik

120 Српски Књижевни Гласник.

У атмосферу насиља, бестидности, цинизма, огорчења, херојског култа, ратне романтике, нерада, мржње према држави, властима и имућним класама, пала је црвена светлост бољшевичке Русије. Маса је већ била осећајно бољшевисана. Немаџарске народности су желеле и очекивале победу Савезника. Мржња људи из рова против ратних спекуланата била је таква да би, и у случају повољнијег исхода рата, довела до „обрачунавања“ код куће. Рат је значио огромно снажење дивљих инстинката, како код ових на фронту тако и код оних који су остали били код кућа да „тргују“ или да администрирају. Пљачкашка поквареност била је завладала целим привредним животом: код фабриканта топова и код пиљарице и млекарице, код малих и код великих. После слома, после илузија о победи, осветили су се „народни хероји“ својим обмањивачима: средњоевропску револуцију приредила је војска. Војсци се придружила социална демократија, више ношена револуциснарним јавним мишљењем и потискивана од екстремних превратних елемената него вођена старим вођама социализма који би хтели остварити своје идеале. Те вође, као и шефови појединих радничких синди-

калних организација у ствари су већ одавна били стекли.

буржоаски карактер. Али, кад их је војничка револуција довела на владу, или у Владу, они су онда хтели и остати на њој. Док су се у Немачкој социал-демократи удружили са клерикалцима и другим деловима буржоазије против комуниста, у Маџарској (где није било ни јаке буржоазије ни дисциплиноване клерикалне масе) ишли су и са бољшевицима, да би само остали на влади. Као раније у Русији, у Маџарској је после слома на фронту, победом војничко-официрских пучиста над напуштеним представницима старог поретка, узела власт грађанско-идеолошка демократија (30 октобра 1918). Та демократија ослањала се на елиту социалне демократије, на присташе антантофилског : демократа графа Карољиа, на малобројну радикалну грађанску странку, на „слободне социа-

листе“ (Јаси, Сенде, Даниел и остали око социолошког часо-

писа Двадесеши Век и Социолошког Друштва), на слободномислилачку академску омладину. Мали земљорадници нису још били организовани; они су могли образовати чврсту основу те идеолошке демократије.

, Ka o а је и, ба и ДЕДЕ а и И А ја А И