Srpski književni glasnik

Маџарска Револуција, 1918-19. 121

Финансијска немогућност материалног издржавања незапослене масе индустријских радника и војника, која је бивала све већа из дана у дан, нарочито по градовима, била је најјачи разлог за прелаз тих маса од демократије комунизму.

Карољиева „демократска влада учинила је неколико крупних грешака. Она је погрешила, прво, што није одмах извела аграрну реформу, т. |. поделу великих поседа; у томе су је спречили марксисти који су из доктринарних разлога хтели да одрже велика имања и да их као таква социализују, и који су се, уз то, још и плашили да Влада не добије довољног ослонца у заинтересованим масама малих земљорадника. Она је, затим, погрешила што није организовала из поузданих и дисциплинованих елемената војне јединице које би разоружале како пролетариат тако и официрске банде, — од којих ни једни ни други нису могли бити задовољни с · неколико једино идеолошки значајних промена у просветној, финансијској и социалној политици државе. Најзад, Карољиева револуционарна демократија није располагала са Довољно људског материала за стваран преображај духа администрације и правосуђа у провинцији; није имала спремљен „катастар духова“ за организацију новог режима. „Народна Већа“ требала су да надокнаде са својим неодређеним компетенцијама оно што је недостајало у управи и у судству, али су она ускоро постала попришта дилетантско-политичког експериментисања и подлегла, готово без отпора, новој струји: бољшевичкој авантури.

,

Ш

Средњоевропски преврат наступио је услед војничке победе Савезника, а побеђени су несумњиво хтели да својом новоподигнутом демократском фасадом постигну што боље услове за мир. Идеолози Маџарске као јЈаси, Сенде, па и сам Карољи, веровали су у Вилсонов програм, надали су се да је у Савезника јача демократија него победнички занос, јача идеја човечанства него интерес крупног капитала. У том уве-· рењу и с тим надама спремала је Карољиева влада своју спољно-политичку акцију као основу за склапање мира. Хтели су постићи одржање интегритета Угарске на бази народносних аутономија, и стварања Јасиеве „Источне Швајцарске“. Они су, као'минимум, замишљели : плебисцит у спорним краје-