Srpski književni glasnik

њ У, РАД АИ, У ги ~ > >

124 Српски Књижевни Гласник.

тешко организовати поуздану војску за озбиљну борбу а да 2 се не култивише традиционална романтика национализма и = херојства, па су онда и они покушали да „подижу дух“ оснивањем „пролетерског војног одликовања“ и истицањем националне маџарске заставе поред црвене совјетске. Полет револуције потицао је из идеологије уморних и огорчених ратника; бољшевизам није донео никакав нов дух него само „нову терминологију“ (Сенде). Пошто бољшевизам није успео да захвати и Савезничке трупе, бар не у довољном степену, морао је у ондашњој спољно-политичкој ситуацији Маџарске неминовно пасти. Но он би и без тог притиска споља веома тешко изишао из вечито лабилног стања. Диктатура пролетариата у земљи економске структуре каква је у Маџарској не може да савлада две тешкоће, једног заједничког корена: не може да постави. органску везу са селом и земљорадништвом, и не може да обезбеди исхрану индустријског пролетариата. Село је било већ раније, у току рата, раздражено до крајности уредбама и правилницима тако званог државног ратног социализма „односно милитаризоване народне привреде (реквизиције, рационирања, максимирање, итд.) а бољшевизам у ствари није другу економску политику ни знао да води, но је продужио „ратни социализам“ цесарско-краљевске епохе, с том разликом само што је сада још јаче било наглашено да се све то врши у интересу градског становништва, док се пре чинило „за отаџбину,“ „за оружани народ“, „за наше синове“. Потенцирани терор варошко-пролетерске диктатуре при веома ограниченој стварној моћи нових власти само је могао да изазове отворен отпор села, да доведе до прокламовања · борбе између села и вароши, између радника мотиком и диктатора пером. Из доктринарних разлога маџарски бољшевици нису хтели да реше аграрно питање деобом земље. Они су се бојали да ће мали сељачки власници постати a начелним браниоцима приватне својине; али како они нису | хтели решавати аграрно питање, нису могли да придобију ч земљораденике за борбу против диктатуре генерала и бан-. кара. јер треба напоменути да марксистичко-бољшевички ·социализам заборавља да земља малога сељака (као ни алат занатлије) није капитал у приватно-економском значењу, јер „се.гњоме не експлоатише туђа радна снага, и да се борба