Srpski književni glasnik
2
Маџарска. Револуција, 1918 -19. 123
политичку реформу; она није успела да реконструише државну власт. Када су Савезници коначно обавестили маџарску демократију да о интегритету и Дунавској Конфедерацији, о „Источној Швајцарској“ и плебисциту не може бити ни говора: (нота потпуковника“ Викса од 20 марта 1919), пала је идеолошка демократија сама од себе, пошто није више имала ни моралних разлога опстанка, ни изгледа на успех у спољној политици, -— а ослонца у масама није никада ни имала. Карољи и буржоаски демократи хтели су да предаду власт једном чисто социално-демократском кабинету, док би сам Карољи остао председник Републике. Социално-демократски политичари знали су међутим да су масе комунистичке; вође комунизма, који су провели дуже време у затвору за измишљене кривице, нису сигурно знали да је за то време и старо синдикално организовано радништво пришло у крило комунизма. Социално-демократски министри, — кришом од својих грађанско-демократских другова, — понудили су тада затвореним комунистичким вођама спајање оба крила радничког покрета, и погодили се с њима око учествовања у власти Совјетске Маџарске коју прокламоваше 21 марта 1919, на изненађење“
Карољиа. ЈУ ~
Пословним методама кафанских „шибера“ инсценисана је „диктатура пролетариата“ у Угарској. Као у Русији, као у кратковечној Советској влади у Минхену, чинили су јеврејски
· „интелектуалци“ језгро бољшевичког штаба Маџарске; њихов
морал и менталитет ниансира дипломацију и државништво овог совјетског режима, као и свих других. Совјетска Русија требала је Совјетску Маџарску као етапу за ширење бољшевизма на запад. Надали су се да ће и велики део Немачке добити пролетерску диктатуру. Црвена армија налазила се тада на линији Тарнопољ-Каменец-Подолски, али даље није могла напредовати. Грађанску демократију и у Маџарској
“ оборили су радници и војници, но да би војска постала упо-
требљивом за одбрану пролетерске диктатуре морали су је дисциплиновати. Укинули су војничке савете и нису хтели да одржавају култ „херојства“. Вођство техничких трупа било је у рукама професионалних војника-официра, који су мрзели владу. фразера-скоројевића и Јевреја. Показало се да је веома: