Srpski književni glasnik

. а с и о 54 277, 144. ке. Тар tea 207 ја их + SB A,

%%;

Колубарска Битка. 127

А. — ПЛАН ЗА КОЛУБАРСКУ БИТКУ.

| Као што смо поменули, непријатељски покушај пробоја нашег битковног фронта (управљен на десно крило Ужичке Војске и лево крило Прве Армије), пропао је, захваљујући мудром и одважном држању команданта Ужичке Војске ђене-· рала Вукомана Арачића, и команданта Дунавске Дивизије П позива (из Прве Армије) садашњега ђенерала TF. Милоша Васића. На тај начин, осујећен је и непријатељев план да после пробоја нашега фронта продре са главном снагом аустријске Шесте Армије (ХУГ и ХУ корпус) у слив Западне Мораве и заузме Чачак. После тога, непријатељ, који је био заузео Београд, усваја други план за битку, а тај је: да рокира своје трупе (Пету Армију) ка своме левом крилу, у циљу груповања своје снаге на фронт: Варовница—Космај, који је од стране наше, због недостатка снаге, био релативно слабо поседнут и брањен. Непријатељ је замишљао да нападом и заузимањем овога нашега фронта што пре загрози Крагујевцу, дакле боку и позадини целе наше војске, доводећи ову у један врло тежак и незгодан положај у односу на њено повлачење ка Крагујевцу. Непријатељски битковни фронт протезао се од Марковачких положаја (пут Чачак —Пожега), на Сувобор—Љиг—Колубару—Космај и Варовницу, у дужини око 120 километара. Овај фронт био је за снагу са којом је непријатељ располагао велики: непријатељ се и сувише био развукао, и тиме свој фронт много ослабио, а поред тога, својим неуспехом у покушају пробоја нашега битковнога фронта ка Чачку, почео је морално и физички да малаксава. Ми смо се међутим налазили у бољем стратегијском положају: прикупљенији, срећнији и на унутрашњим операцијским правцима, а осим овога, и услед дотадашњих успеха у одбијању непријатељске навале, и морал и старо самопоуздање код наше војске почели су се постепено враћати. | Према оваком стању, Врховној Команди природно ce наметала идеја: да се створи што бољи и јачи наслон на крилима, да се изврши што јаче груписање снага ка средини, и да са највећом силином и енергијом изврши пробој непријатељског фронта, затим да се непријатељ делимично туче и енергично гони. Овај план га Колубарску битку саставила је Врховна Команда, без икаквог удела команданта Прве Армије. Догађаји