Srpski književni glasnik

i: 02% VPN VON: NV, Oe У, SVO) Ро % 7 9: | / y

Три Аутобиографска Романа. 139 · исповести, а не повести; што приказују не толико догађаје колико доживљаје; што се у њима огледају занимљиви ставови и појимања њихових писаца према, и о, животу и литератури ; најзад, што се у њима утврђује нека врста идеалне“

„истоветности једног и другог. Та међусобна сродност ова три

дела, иначе тако раздалека једна од других, налаже нам да ове последње принове лепој нашој књижевности прегледамо одједном, укупно, и водећи рачуна и о тој сродности, и о приликама које су ову произвеле.

1

Роман Г. Владана Ђорђевића, по наслову судећи, имао би да буде један историјски роман. Несумњиво је да је књижевни нараштај којему Г. Ђорђевић припада, —- националноромантичарски, ако је потребно рећи, — по превасходству био нараштај који је неговао тај посебни књижевни род. Најповршније поређење са одговарајућим епохама страних књижевности показује нам да је историјски роман једна особитост (и готово једна искључива особитост) романтичарског доба, ма где оно временски лежало у развоју једне одређене књижевности или једне одређене књижевне личности. Узроци

које се не усуђујемо узети у разматрање и расправљање, спре-

чили су српску белетристику да у природно доба својега стасања дође у томе роду до књижевних дела која би се могла мерити бар са творевинама маште, знања и укуса које је, у хрватској, показао романописац Август Шеноа. То је свакако био разлог што је српски историјски роман остао једна незатворена и незакључена књига још и данас, читаво једно столеће пошто смо добили прве, патворене и разрођене, примерке те књижевне врсте, у историјским романима Милована Видаковића. Неуспелост свих ранијих покушаја, нарочито оних Омладинскога доба, — кад им је, у нас, и било време, — навела је свакако Г. Чеду Мијатовића да се пред крај прошлога и у почетку самог овог века огледа у том старинском и застарелом роду, и да, пишући у отаџбини Валтера Скота и Оскара Вајлда, узме за узор оног првог у времену овог другог. Исто тако, тај неуспех претходника ј(амачно је привукао Стојана Новаковића да се пред сам Европски Рат врати драгим забавама своје младости и објави свој историјски роман Калуђер и Хајдук (који, иначе, расправља једну занимљиву књижевно-историјску тезу)“