Srpski književni glasnik

| x, e ce ; ЈИ NI 140 Српски Књижевни Гласник.

-

и то онда кад је пуних седам књижевних „школа“ било већ npoхујало Европом од времена кад се то дело имало појавити као нова књига. Жеља да не изостане за овом двојицом својих · вршњака и другова очигледно је повукла Г. Ђорђевића крупном | и заморном послу продужења и окончања свога романа Стефан Душан, започетог у првим свескама његова часописа Отаџбине, 1875, и прекинутог крајем исте године. Одмах ћемо“

рећи да ни овај најновији покушај историјског романа није

успео, не на велику штету његова писца, ни на особиту штету

нашу. — Његове су дражи сасвим друге врсте. 17

“ li

Ми смо увек држали да је покретање и уређивање Ошаџбине главна услуга коју је Г. Владан Ђорђевић учинио српској књижевности. Кад нам се, пре више од седам година, дало уживање да се с њим лично сусретнемо, на његову горку жалбу што га је „млади јупитер литературе, Скерлић“ у

својој, баш тада објављеној, Исшорији Нове Српске Књижев- 15} ности споменуо једино као уредника тога часописа, а npemao ~ з ћутке цео његов обимни педесетогодишњи књижевни рад, — 5 док је у своју историју унео и „литерарне зелембаће као. Ар

некаквог Ћурчина“ и њему сличне „Французе од Три Кључа“, — мислили смо да Г. Ђорђевића могу занимати наши погледи на Отаџбину и употребили смо прилику да му изразимо своје Ра мишљење да би он, као покретач и дугогодишњи уредник | тога листа, требао да напише историју свога месечника. Треба поменути да је, већ у техничком погледу, и од првог свога | броја, Ошаџбина представљала велики напредак у нашој пери- i: одичној књижевности. Покренута уз материалну потпору кнеза 3 Милана Обреновића, Ошаџбина је узела била за углед велику 2 француску Revue des Deux Мопае5, и место танких бројева од ~ | једног или два табачића прошарана песмицама и чланчићима, 3 које су својим читаоцима“ нудиле њене претходнице, Даница и Вила, почела је давати солидне и компактне месечне свеске ; које су садржавале и опсежније радове: романе, приповетке, с научне и историјске расправе, дуже хронике. Излазећи, са 1 прекидима истина, све до краја 1892 године, она је учинила · много да се код српске читалачке публике створи повољно земљиште за књижевне листове тога типа, и то у толикој мери да се чак и данас повезани“ комплети Ошаџбине цене