Srpski književni glasnik

SOTO NI. A OIPIMIP NORMA) „M n 50 Aa 2 NL а ји пера

142 Српски Књижевни Гласник. Ди

о Х да овом поређењу нема много места, с погледом на метод рада којим се служи њихов толико продуктивнији супарник. · Метод рада Г. Ђорђевића познат је свима читаоцима ранијих његових списа политичко-полемичке природе. Г. Ђорђевић припада једном нараштају и једном колу људи који су се истовремено бавили науком, књижевношћу и новинарством, а који су уз то заузимали високе положаје у нашој државној. администрацији. Радећи много са хартијом : актима, документима, писмима, извештајима, законским пројектима, прокламацијама, беседама, уводним чланцима, новинарским белешкама, полемичарским „одговорима“ и „утуцима“, сви су они, па и Г. Ђорђевић, марљиво пунили своје чиновничке и списатељске · фиоке исечцима, преписима и отисцима сваке врсте, и — у часовима одмора, у пенсији или на расположењу, — пребирали и сређивали богату грађу о питањима у којима су и сами играли неку, често пута врло важну улогу. Г. Ђорђевић, предани скупљач таквих списа као и сви они, показао се још и не мање страсним издавачем и коментатором тих докумената. Као што је познато, Г. Ђорђевић је још у својој Ошаџбини читаве свеске испуњавао сваковрсним службеним и неслужбеним списима из ратова 1876-78 и 1885, у виду сопствених расправа и иначе. Његов Крај једне Динасшије, исто тако се зна, испуњен је добрим делом сваковрсним навађањима стенографских бележака Народне Скупштине, Српских Новина, извештаја Пресбироа, превода из страних листова, и употребом другог обилатог материала писаног туђом руком.

И ако бисмо учинили неправду Г. Ђорђевићу ако бисмо налазили нечега чудног у таквом начину састављања његових ранијих дела, која су на крају крајева само „прилози за историју Србије“, како их сам он назива, — мање можемо пристати на тај начин кад се тиче писања једнога романа, па макар колико био он историјски роман из српске прошлости.

Међутим, Г. Ђорђевић се и у писању Цара Душана обилато послужио методом исечка-по-исечак (или маказа-и-лепка) тако успешно примењеног у ранијим његовим списима. Постављајући као главни задатак овога романа да „покаже народу какав је био Душан и какво његово царство“, он је сматрао за потребно да у њега унесе неколико стотина страна преведених хрисовуља, житија, и других споменика, знатан део

читавог Душановог Законика, члан по члан, енциклопедијска |