Srpski književni glasnik

Ра Три Аутобиографска Романа. 143

објашњења повађена из разних историјских расправа, парафразе географских, књижевно-историјских, војничких, и других стручних разматрања, убачених у диалоге или просто штампаних у самом корпусу романа, заустављајући цео ток његов, неку врсту читавих малих расправа писаних за Годишњицу ЧупиЋеве Задужбине. Треба признати истину, сви ти тако невешто накалемљени делови носе на себи ознаку и лични печат свога неслућенога издавача. Из разлога који ће даље бити наведени, они не успевају да нас пренесу у атмосферу времена које нам је Г. Ђорђевић желео представити, али веома успешно допуњују живописну слику самога писца.

ЈУ

Прва књига Цара Душана носи посебан наслов: „Млади Краљ.“ Она је великим делом написана четрдесет година раније но,што су израђене остале две, и то се на њој знатно познаје. У њој има неке приповедачки засноване интриге, као и неких списатељских покушаја да се индивидуално оцртају историјски и умишљени карактери који се појављују у роману. И ако местимице прерађена и допуњена сасвим у познијем укусу пишчеву, она у својим главним потезима знатно опомиње на слична књижевна дела која су од шездесетих година на овамо писали, осим поменутих академика Новаковића и Мијатовића, и други наши писци. И пре и после Омладинскога доба, од Љубомира у јелисиуму до Цветићева Немање, песници, приповедачи и драматичари црпли су надахнућа у славној прошлости предака и описивали њихова славна дела потомцима на корист и поуку. У том погледу, „Млади Краљ“ пе разликује се нарочито од великог броја заборављених, и праведно заборављених, својих претходника. Краљевић -наследник Душан, чије високе витешке и државничке особине писац истиче већ од првих страна, — зла, подмукла и властољубива маћехакраљица Марија, — слаби и подетињали краљ Дечански, бурама ускиптели и за лом увек спремни Државни Сабор: далекосежна умишљања, потајна ровења, женске лукаве завере, отворене борбе и проливања братске крви, коначни триумфи правде, мудрости и родољубља, — испуњавају ову свеску која се завршава смрћу старога краља. У погледу овог последњег, писац је „морао прерадити последње главе наштампаног почетка, јер новија историјска истраживања беху дока-