Srpski književni glasnik

150 Српски Књижевни Гласник.

чокоји — не напуштају без муке стечену земљу и феудални режим. Организовању војске румунске исто тако се обраћа пажња; из рата стечена искуства примењују се; мисли се. створити један бољи официрски кадар. Саобраћајна и пољопривредна средства оскудевају, и ако је Румунија имала велики плен из Маџарске у пољопривредним тракторима, локомотивама, вагонима, као и машинама за бушење петролејских земљишта.

Управна власт, и ако краљ има утицај на државне послове, и ако тај утицај расте сваким даном, често предузима унутрашње мере које доводе до сукоба и ремете сређивање. С једне стране, румунски сељак из старе Румуније, који је тек у току овога рата изједначен са варошанима у политичким правима, с друге стране ердељски Румун. Израђенији, организованији политички, и културнији, ердељски Румун, навикнут на ред и бољу управу, непрекидно се сукобљава са новим редом; ослобођени румунски сељак опет хоће употребу својих права, на која се нису навикли ни он ни домаће власти, те се и он сукобљава са новим редом ствари. Букурешт, узимајући позу ослободиоца, покушава централисати и наметнути своју управу, која је увек била партизанска и гора него у Ердељу. Тежња старих румунских партија да прошире своје програме на присаједињене покрајине изазива потресе, а покушаји да се створе нове политичке организације тако исто споро напредују. Разбијеност, пометеност, обележје је унутрашњега политичког живота у Румунији. Неутрални генерал Авереску, уз сарадњу Така Јонеску, успева негде више негде мање да отклања, крпи и лепи, често по војнички, — плива, и ако стари Братјану, иза кулиса, ради и припрема пад. Ердељ и Бесарабија су две слабе тачке за Румунију. Ердељ је, бивши дуго у рукама Маџара и Немаца, изашао у свакоме погледу испред Румуније, и ако је ова била слободна краљевина. Бесарабија је, пак, више руска земља; Румуни су у њој, као и у Банату, колони, уљези. У Ердељу је већина народа румунска, у Бесарабији није. Ердељ је Румунија добила по праву и Вил- · сонову начелу, Бесарабију је добила дипломатски као АустроУгарска некада Босну. Ердељ. ће дуго бити једно отворено унутрашње питање Румуније, питање о изједначавању истог народа; Бесарабија ће бити отворено спољно питање рускорумунско. Покушаји бољшевика против Румуније имају више карактер националистички него идејни. Политика шовена, као што је Братјану, који је испод руке 1915 гурао Бугарску у рат против Србије, који је Румунију довео до слома 1916, који је хтео цео Банат до Тисе, — донеће Румунији још неприлика у будуће.

Таке Јонеску, министар иностраних дела, који је био у вези са многим европским државницима пре рата, јесте један вешт човек. Са неколико својих посланика у парламенту, он