Srpski književni glasnik

обе ту АС, NV га

Политички Преглед. 151

има у влади три портфеља (спољне послове, финансије и правду). Он држи политику своје земље да не скрене; он подржава политику савеза са околним државама, а нарочито са Пољском. Он је за један Мали Споразум између нас, Чеха и њих. Он неда да Румунија, и ако су сад дворови румунски и грчки везани чврстом везом сродства, иде руку под руку са Грчком за њеном вратоломном политиком. Он је за уступке нашој држави у Банату, чак за један тешњи додир, свезу. Он је за један дефинитивни савез са нама противу Бугарске и Угарске. И, кад би само до њега и румунског краља стајало, ми бисмо имали све то, и нешто више. Он је закључио | војну и политичку конвенцију са Д-ром Бенешом. Он хоће да Румунија и остане балканска сила и постане средњо| _ европска сила. Од прилике оно што сањају пољски политичари: једна веза између истока и запада, Румунија у среди са Чехо-Словачком и нашом државом као Мали Споразум, око њега друге мање државе; а све скупа да буду као неки блок „снага за подржавање Француске противу Немачке. У томе се он разликује од Братјана, који је за политику свете себичности. Братјану никако не напушта мисао за испуњење Уговора од 1916, закљученог између Споразума и њега, по коме је цео Банат требао бити румунски, и за што тешње

свезе са Италијом. БУКУРЕШКИ ДОПИСНИК.

НЕМАЧКА И САВЕЗНИЦИ.

Између Немачке и Француске опет се води спор. Немачка није испунила, тврде Французи, своје обавезе из Версаљског Уговора. Председник француске владе, Бриан, имао је два састанка са Лојдом Џорџом у Лондону. На овим састанцима, нарочито на последњем, после мучне дебате, дошло је до сагласности. Ако 12 маја Немачка не изврши оно што јој је тражено од стране Савезника још много раније, онда ће војска француска окупирати Рурску долину и вестфалске руднике. Чим је дискусија у Лондону била дуга, закључило се да Енглеска није одмах примила све француске предлоге. О тим предлозима, као и о целоме овом француско-немачком спору, овога · пута се водила и жива дискусија у јавности британској и америчкој. Неколико виђених чланова Лиге Народа уложило је јавни протест -– противу евентуалних репресалија. Уз њих, у Британији и Америци, стоје доста људи из трговачког и финансијског света. Један од најупорнијих критичара Версаљског Уговора, Џ. М. Кинз (Кеупез), професор Университета у Кембриџу, поново је устао да доказује како ће окупација Рурске долине довести до новога рата. Он је сад утврдио да су његова предвиђања, која је извео у своју познатој књизи Економске Последице Мира, била оправдана. Он је тврдио да од Немачке