Srpski književni glasnik

Политички Преглед. 153

Изложивши овакав план и намере Француза, он мисли да то раде војничка странка, индустријска странка, која хоће контролу над челичном индустријом у Европи, и најзад Брианова група у парламенту, која хоће да је непомирљивија од Поенкареове групе. Он опомиње да нова окупација може довести поново до рата и нереда у целој Европи, и позива Енглезе да не подржавају Французе у овој политици већ да се, у знак пријатељства према Немцима, одреку својих потра-

живања од Немачке. — Па ипак, Немци су пред Савезничким ултиматумом попустили, и изјавили да ће извршити услове. ИНОСТРАНИ. ПОДСЕТНИК.

« ,

Априла 22, 1921. — Састанак Бриана, Лојд Џорџа и Фоша у Енглеској због немачког одговора на позив да плати дванаест милиарди. Немци чине преко Америке нове предлоге за репарације.

Априла 25. — Француска прима војну конвенцију с Пољском, али хоће и трговачку, по којој би извоз нафте био слободан.

Маја 1. — Закључен уговор политички и војнички између Румуније и Чехо-Словачке. — Савезничка конференција у Лондону због мера противу Немачке, ако не испуни уговор.

Маја 10. — Немачка попустила пред савезничким ултиматумом и добила нов кабинет.

УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА. — НАЧЕЛНО ГЛАСАЊЕ О УСТАВУ.

Београд, 13 маја. — У став је примљен, у начелу. Примљен је са 227 гласова противу 93; остали нису гласали. За устав је гласао Владин блок (радикали, демократи, муслимани, словеначка кметијска странка) и земљорадници; противу: комунисти, социалисти, републиканци, 'клерикалци, муслимани из Јужне Србије и Г. Трумбић. Народни Клуб је дао изјаву да не признаје Конституанту и њена решења о Уставу, није гласао и поново напустио Скупштину ; тако је дошао у положај Г. Радића, положај који је сам нападао.

Сви они који су били за устав били су у Скупштини; сви они који су били противу, нису били у Скупштини: нису дошли ни Г. Радић ни Г. Протић. Природно је зато.да они продуже борбу ван парламента. У времену када се и комунисти боре и у парламенту, мало је парадоксално да људи који су одсудно противни револуционарној борби преносе борбу изван парламента.

Нацрт Уставног Одбора је прошао апсолутном већином гласова, не простом: гласало је за њега седамнаест више од половине целокупног броја посланика. Разбијена као што је, Уставотворна Скупштина није могла дати јачу већину, нити ће је, изгледа, моћи саставити до коначног примања устава. И тако: ће и већина којом устав има изгледа да буде коначно примљен, моћи бити само прилично добра апсолутна већина, али и само слаба квалификована.