Srpski književni glasnik

162 Српски Књижевни Гласник.

И плати свог петла свом рођеном сину. Ох, да неко од суседа види и чује! Али шта ће“7 шта ће кад им треба новаца, а не знају сами да заслуже.

Писар му је у општини најстарији син. Отац је дабоме мислио да ће бити једном лекар или адвокат, али је Љубомир школу презрео и. оставио је у шеснаестој години. Сад свеједно; велику плату и углед баш нема, но тек није ни прости сељак: писар му је у општини најстарији син. Само да није ону жену узео! Та где му је била памет луда када је нашао њу 7 Ни удовица ни распуштеница она додуше. није, али ипак сав крај зна да је већ имала'мужа: за некаквог момка је била одбегла и живела с њиме целу недељу; силом су је њени довели кући. Нико је због тог није хтео да узме, па што да је узме он7 Новаца нема, лепота није, школу и не зна, клоне је се и сељаци и занатлије, — што да је узме онг

Шалио се тиме отац у почетку с људима, као да ни сам не верује да би му таку лудост учинио син. Но после се уверио потпуно, и толико се избезумио да није могао ни с ким ни речи да проговори. А кад га је до усана напунио бес, дозвао је сина пред себе и јасно му рекао у лице:

Зна ли он каква је та девојка 2

Зна. :

А зна ли за углед своје куће, прошлост јој, и глас“

Зна.

А зна ли за лични понос, достојанство, част“ |

Зна.

Пааа 7

Ипак ће је узети.

Та зашто“ је ли луд 2

Тако!... воли је... = |

... Шта је на то старац знао чинити 2 Јест! шта је знао i M MOTraO uHHHTH? CarnmacHo ce M caM. Sap ma ce cBaba c Hajстаријим сином 7 да се туче, подели и пре“ Велики је, зна шта ради, нека га...!

Бољи ће му бити онај други, Милоје. Није тај видео никаквих виших школа, него је у детињству пошао за шегрта, али га ипак силно хвале сви: Биће то голем и прослављен трговац: већ сада газди води радњу сам! И личи на господина: говори хитро, поносно; има златан ланац, лаковане ципеле и беле рукавице; на глави му је увек полуцилиндар,