Srpski književni glasnik

СРПСКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

НОВА СЕРИЈА, Књига Ш, Број 3. — 1 Јун, 1921.

СЕЉАЦИ.

Шта му увек о том говоре7 Зна он и сам какви су му били синови. Из ока им је пожар сукљао када би негде опазили злато, а ниједан грумен нису знали да заслуже, него су крали и њега, рођеног оца. Колико пута је затекао у врту понеког од њих где јури с нечим под пазувом, па му онде

силом препречио пут:

— Стани! Куда ћеш 7

= — A utra Te ce rHue?

— Oner ujem IIBapuy na нешто продаш...

— Да. Идем.

— Па јеси ли ти, сине, луд! Шта ће ти онај платити! . .

— Свеједно, колико да. Треба ми новаца.

И отима се да оде.

Али га отац дохвати и за другу руку:

— Дај овамо да ја купим! Шта носиш 2

— Петла.

— Пошто 2

— Пет круна.

— Не дам; много је.

— ја онда идем Чивуту.

— Па ни толико нећеш од њега добити.

— Видећу, не знам. Склони се!

И гурне оца, трчећи кроз врт.

— Чекај, куд јуриш!... На! ево ти пет круна... Та немој ме срамотити, мало ти нисам — — — !