Srpski književni glasnik

БРАТИМСТВО.

Одмарају се вечности на ловору звезда Свему што је било споменик је свемир, Све је рад и одмор на лицу светова И свему је крв и било: — Бог!...

Пут је земље горка ал сунце је слатко, Ми пијемо вино вере и живота

За столом времена у отајству сфера... Бол спомена наших безброј смрти Блажи ауреола свемирских светала!...

Шта су сузе душе

Према вечној зори вечног дана“... Нема смрти, нема,

„Смрт је луда мис'о,

Ах, вечно је, вечно, наша њива узорана И плоди светлошћу и окрепним крухом Врела здравља шуме,

Ко небеске струне!...

Све је слава светла

Све су земље руке

Неизречног божјег загрљаја,

Оркани су нежне харфе

А тигри су благи јањци

О, пођимо азур-баштом васионе

О, пођимо милиуни милиарде

· Невидиви, безимени, сви о руке братимљења Певајући горде химне

У велики сусрет Њему!...

ЈОСИП КОСОР.