Srpski književni glasnik

184

Српски Књижевни Гласник.

И ја сам пос'једио доста, ” И већ сам се погнуо мало. Нит је сад мојега бића Све тања, а каткад и грубља; И моја је радост све плића, И моја је туга све дубља. АЛ' ипак; моћ задњих ми сила Још кушам, док вали се туже, И уморна лепећу крила, И процвале умиру руже.

Шаљем Вам стихове чисте, Што знаду за зубове лиме, (Знам, жељни да опет и Ви сте Музике строфе и риме.)

Можда су малко прејаки Ти ритми. Ал' и то је мени Од зибања лађица лаких На немирној шумећој пјени.

Од лупања мора крај жала, Под прозором мојим, од звона Са села, од дихања вала У струјању морског озона.

Госпођо! Дактили. Живи К'о јастреби, хитри к'о перца, (Знам да сте сити већ и Ви Тромога дванаестерца): Ето их. Све што Вам носе Нек буде за хир једног сата: Тракови около косе, Ђердани около врата. А задња кад низа се проспе, Сва сретна ће звекнути мала Та зрнца мог црвен-корала Под ногама лијепе госпе. ! ВЛАДИМИР НАЗОР.