Srpski književni glasnik

Грчка у Светској Политици. 49

са Персијом, са Авганистаном, појачали су код Енглеске ту стару жељу да се Турска уништи. Код виђених енглеских политичара утврдило се уверење да је Турска велика и стална опасност за енглеске покрајине у Азији са многобројним мухамеданским становништвом. Свакако и у Енглеској има државника, као што су сер Едвард Карсон, лорд Монтегју, државни секретар за Индију, који су стали на страну индустанских мухамеданских поглавара и траже одржање Турске, али је званична политика за сада бар управљена њеном потпуном распарчавању.

Понуда Грчке у јуну 1920, под Венизелосом, и у марту 1921, под Константином, да се са Кемалом рашчисти, примљене су у Лондону са задовољством и оглашене за неку врсту свете борбе западне културе противу панисламизма, а утврђивање Грчке у Смирни за општи интерес Сила. Али то гледиште не деле нимало ни Француска ни Италија, без обзира ко влада Грчком. Својом тежњом за експансивношћу на штету Турске, Грчка је морала изазвати отпор код Француза вољних да Турску пошто-пото одрже, и код Италијана, којима су Савезници признали, нарочитим споразумима, особите економске интересе у Смирни, Ајдину, Адањи, дакле тамо где се Грчка покушава да утврди. Обе ове силе изражавају отворено своје симпатије за Кемала, са којим су у осталом закључиле засебне уговоре. У таквом положају Грчка је принуђена да тражи што јачи наслон на Енглеску. Упућена на ону страну на којој су енглески интереси и енглески утицаји у надмоћности, грчка политика не може да очува своју самосталност. Ослобођена Севрским Уговором заштите Трију Сила, она данас пада под заштиту једне од њих. Према томе скроз је погрешно тврдити да су тешкоће са којима се данас Грчка бори настале од повратка Константина и због њега. Ревизија Севрског Уговора била је стављена на дневни ред још за време владе Венизелоса и природна је последица сукоба великих интереса, у који је Венизелос уплео Грчку.

С правом се може рећи, да је Париска Конференција донела за Велике Силе у главном два важна међународна акта. Версаљским Уговором затворен је један период новије светске историје, отклоњена је бар привремено немачка опасност, а Севрским Уговором отворено је широко поље велике утакмице источне, која се под претњом те опасности била