Srpski književni glasnik

50 Српски Књижевни Гласник.

притајила. И несрећа је Грчке што је својом политиком ушла у сферу Уговора Севрског. Тачно је оно што каже Г. Поенкаре да је · Венизелос својом умешношћу шренушно био добио парницу“, али у томе и јесте сва тежина положаја Грчке што иза те умешности једног великог човека нема ничег солидног и стварног што би оправдало улогу коју (0] је он сам наметнуо. Венизелос је прихватио понуду Грејову 1915 најпре у циљу да задобије краља Константина за рат, а после да тим тековинама у Малој Азији колико Толико успостави равнотежу на Балкану у корист Грчке. Он је за све време своје владавине водио малоазијску политику и у земљи и код Сила, а после пада његовог све слабија група либерална бранила (у је такође, али млако и само по тра дицији, из поштовања према ранијем носиоцу њеном, па и из жеље да на том терену прави данашњој влади тешкоће, а никако из уверења да је то у великом интересу Грчке. Влада која је дошла после Венизелоса продужила је старати се, из инерције, из страха да прекине једну, по изгледима, патриотску политику, из династијских обзира, а највише зато што су је гурали са стране, да се ти крајеви дефинитивно зајемче Грчкој, и ако је она, као што Г. Поенкаре злобно тврди у једној од својих кроника, до сада за основу грчких права на Смирну изнела само врло сумњива факта: „да: су се у њој родили Хомер и Сафо.“ Орган Венизелосов обратио је већ пажњу на противуречност која постоји између рада данашње већине скупштинске и њеног држања за време акције 'Венизелосове. Тежњу Венизелосову да се Грчка прошири у Малу Азију осуђивала је тадашња опозиција, заједно са'целим генералштабом, као врло опасну политичку авантуру, а данас, привидно бар, брани те територије као неопходне за: опстанак · Грчке. 4

У маси народној, ни данашња влада, као ни ранија Венизелосова, не налази озбиљног ослонца за ту политику, 'за коју се јаче ангажују само још они многобројни пенсионисани или отпуштени чиновници, који се надају да ће тамо моћи правити своју кариеру. Ранија равнодушност масе према мало-азијском предузећу, претвара се полако у нерасположење, од како влада почиње да тражи од ње и новца и крви. То маси пада у толико теже давати што је она уклањање Венизелоса збиља схватила као ослобођење од свију војних и