Srpski književni glasnik

жда. жена, још девојчица можда, — оеруженаа драгим стваја, слободна са својим болима и надама, 'додавајући још н-дан животу, а не као ми, откидајући га... Ах, шта не

"смо уздржали – кликтај. пуча ~ je Kon И перје "дотрчало је па прозор. Затим је све троје стало да је Меко. O „Да чујемо !“, 7и кад смо силном радошћу

јела“ нам. све RO. тако срдачно да па и душа у нама Тако је почела наша — љубав. Разумели смо да јој је ручник морао отићи на. границу, п неко јој рекао да смо ши томе криви, па смо. јој праштали. Али жеђ жене у нама . а је јача од тога праштања. Та жеђ била је — чиста. Не лим то да прикажем себе бољим, већ зато јер месеци ијају и нагоне. Тада се већ мирније спавало и телеса се су превртала, стењући, по тврдој слами. Изван живота, о. се успављивало а будила се душа. Мисао на жену стајала је чежњом меких погледа и благих руку, и сни о биваху све фантастичнији и безазленији, управо смешни уде који се крећу у слободи.“ Да нас је и попљувала — били бисмо јој пољубили руку.

Сутрадан нас је већ мирније гледала. Умиривало ју је љда то што смо, уза све њене грдње, као узети, буљили у у и tačnu ce дан удесно држали прозора. А била је силно

6*