Srpski književni glasnik

чајности... Илија. то није хтео да разуме.

браћо, а не људи; види се да нисте рожанце с Чувару једном, који нам није био: зао, вопинуо {e CHI Ha _Фронту, и док смо ми бар на час пожалили утучено:

· Нека их, пас им нану. 2Bežeo бих да их све видих | како плачу.. о

нас и одвише казна. ]) OC

Упознали смо је првог јутра у тој кући, после први, пробдевене у страху и неизвесности, док су на ходницим; кључеви и сабље звекетали као да се богзна шта. спрема

и пас неки у "OnaznBu лајао као да је натрагао на том лешева.

једне слободне куће, окружене улицом и стабаљен, живе хуће и топлог стана људског, деловао на нас као нам се пред очима утеловио фантом свих туга и чез свега што смо изгубили и што смо највише волели. „Нене

трезни да басно могли сањарити да ће нам се указати али, чекајући, мислили смо и на мајке, и на оцеве, И