Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
СЕДМОСПРАТНА ЧЕЖЊА.
Страсни занос опија и кочи Моје очи
Што у свемир нагле.
Бесане се звезде чудно сагле И у бескрај
Тајанствено жагле,
И дижу ме у звездане магле!
И док месец к'о хаџија кружи
Над безданом
К'о над светим гробом,
Сваки звук мој
Од живота дужи,
Враћа ми се сав натопљен тобом...
И проноси
Молитву безречну
С васионе потресле од шума. И са њоме
ја почињем вечну
И очајну песму изнад ума!
С њом походим све храмове златне, И отварам
Све одаје тајне,
И пробудим снове седмоспратне,
И стапам их
У чежње бескрајне,
И постајем звук гигантске тајне!
Попет тако на махнити престо, Где се топе И звуци и бдења,