Srpski književni glasnik
Download:
Show in BnLViewer
1847.
Српски Књижевни Гласник.
И нестајућ на растанку певам (тајна ме сила гони:) можда ће глас мој после мене звучат...
Кад на смрт воде сужња осуђена, он виче, да зна да још умро није: и сви ми тако вичемо у страху,
пролазна браћо, смрти посвећена.
Ал' песма нек се место плача чује! Бол души песму и глас грлу даде, нек песма моја смрти се наруга!
А што је глас наш и што песма наша 7 К'о валови тамни иду поколења,
да несвесно шумећ пролазе и гину. Страшна река текућ шуми нехотице :
кому и чему то шумљење требат7 Можда је лакше и слађе тећи тако...
КУЗМА ТОМАШИЋ.