Srpski književni glasnik

34 Српски Књижевни Гласник.

догађају се на Пољу Косову, 1389; а главне личности су Мурат, Обилић и Цар Лазар. Средином ХУШ века има три трагедије о Скендербегу; а пред крај истога века изнесена су на позорницу два комада, једна комична опера и једна трагедија, у којима се радња догађа приликом опсаде Београда. Поред тога има помена о једном Скендербегу од К. Марлоа, из последње четврти ХУЈ] века ; а такође и о једној безначајној комедији од непознатога писца, у којој је неки Антоније од Рагузе једна од главних личности. Све ове драме, осим две последње од којих је прва пропала, а 'друга сачувана у Бодлијанској Библиотеци, налазе се у Библиотеци Британског Музеја.

Драма која има највише интереса за нас Србе, јесте Одважни Турчин. И ако носи име турскога Султана, Милош Обилић је несумњиво њен главни јунак, зато што наше симпатије остају на његовој, а не на Муратовој страни; и то не из народносних разлога.

Одважни Турчин или Мураш Први, од Томе Гофа, магисшера филозофије, студенша из Крајсш Черча у Оксфорду. Играна од стране студенаша поменушога дома (Друго издање). Лондон. 1656. — гласи насловни лист ове трагедије. Ко је био Тома Гоф, и како се десило да студенти Крајст Черча на Оксфордском Университету играју један комад о Боју на Косову 7

Тома Гоф, рођен 1591, отишао је у Оксфорд да се ода теолошким студијама. У то доба се рано долазило на Университет. Милтону је било око седамнаест година кад је дошао у Кембриџ, а Францису Бекну (Васоп) још и мање. Гоф је дакле могао ући у Крајст Черч око 1610. Теологија је у ХУП веку привлачила највећи део најнапреднијих младих Енглеза, и можда Енглеска никада није имала тако спремно свештенство као тада. Природно је што је Гоф, који је извесно био даровит, пошао за општом струјом.

Живот студентски текао је мирно и тихо, осим за време чувених нереда који су по каткад избијали између грађана и студената. Мало звоно са колешке капеле одјекивало би свакога јутра и вечера кроз колешке просторије, и млади људи у кратким, црним огртачима хитали би на молитву. Дан би био испуњен предавањима, дискусијама, студијама и спортовима. Увече би, после молитве на латинском, почињала заједничка вечера. Студенти за својим столом, старешине и