Srpski književni glasnik

Енглеска Драма и Српска Историја. 37:

тако је, дакле, око 1617 године, на једној студентској позорници, Мурат могао показати свој ратнички бес, Милош своју мистичну и херојску душу, а Лазар своју неодлучност и своју веру у Бога, онако како су се били јавили у машти једног младог и религиозног енглеског студента.

У Крајст Черчу игране су и остале две Гофове трагедије, и наишле на добар пријем, али су све три штампане тек после пишчеве смрти. Одважни Турчин штампан је 1632. Три Изврсне Трагедије: Бесни Турчин или Бајазиш Први, Одважни Турчин или Мураш Први, и Орестова Трагедија, изашле су у другом издању 1656.

Поред овога, Гоф је написао и пасторалну комедију, Безбрижна Пастирка, која је играна с великим успехом у присуству краља и краљице. Штампао је и неке стихове поводом смрти данске краљице Ане.

Гоф је важио за доброг проповедника, и две своје беседе одржао је на латинском, који још није био сасвим ишчезао из употребе у интелектуалним срединама.

Спокојни, и ако можда монотони живот магистера филозофије престао је за навек за Гофа чим је отишао из Колеџа. Гоф није волео женски свет, него га је, по извесном причању, мрзео; али када је дошао на своје ново наименовање за свештеника у једном омањем месту, упозна се стицајем прилика са удовицом свога парохијског претходника. Она је без сумње била искусна женска ; правила се заљубљеном у његове беседе, и изгледа да јој је лако било уловити једног богослова који је готово цео век провео у друштву књига. Тек после венчања, Гоф је открио праву природу своје жене. Тих и миран, он је грдно патио од њене горопади, и од безобзирности својих пасторчади. Мисли се да га је тај несносни брачни живот пре времена у гроб отерао. Умро је 1629.

Као што смо већ поменули, од свих Гофових драмских комада за нас Србе најинтересантнији је Одважни Турчин. Али пре него што из близа загледамо ову косовску трагедију, треба да имамо на уму још две-три ствари.

Пошто нисмо ни пришли Гофу због уметничких уживања, већ зато што је писао о једном догађају из наше

! У билиотеци Британског Музеја, осим ова два примерка, има још три примерка издања од 1656; али су сва три непотпуна. 2 Вакег'з Вгостарта Огатанса, 1812.