Srpski književni glasnik

470 Српски Књижевни Гласник.

Ограничење увоза наишло је на одобравање чак и код увозника, који су пре две године енергично протестовали противу забране увоза. Они су падом динара доведени у тако тешку ситуацију према иностранству, да сада примају сваку меру која иде на то да поправи динар. Против ове мере наводе се два главна разлога: (1) што потрошачи немају гарантије да им цене, због забране увоза, неће бити повећане, те ће трговци повољно распродати нагомилане стокове робе; (2) што нема изгледа да ће се спречити кријумчарење на граници.

Односно првог разлога, мишљења смо да не треба жалити оне потрошаче који пошто-пото хоће да се снабду артиклима изван категорије неопходно потребних намирница. С друге стране, идеје о слободној трговини и неограниченој утакмици овде немају места, кад је циљ да се отклони једно опште зло. '

Много теже стоји ствар што се тиче спречавања кријумчарења. Чланови владе отворено су признавали да нема власти која то може да спречи. Ми мислимо да је могућно и то извести, ако се заведе унутрашња контрола, а не само она на граници. Решењем о забрани увоза остављен је један рок од 60 дана да се увезе у земљу и оно што је поручено пре забране. После тога рока могао би се извршити један попис забрањених артикала, и то на тај начин што би сваки сопственик радње имао сам да пријави количину робе која му се затекла на стоваришту. Неистините пријаве да се строго казне, а да се изврши делимична контрола. Не треба мислити да је то неизводљиво, јер и сад већ има доста предмета унутрашње трговине (фина пића, бонбоне, консерве риба и др.) који подлеже строгој контроли органа државне трошарине.

У овом погледу треба, наравно, апеловати и на публику и с правом тражити да и она, у општем интересу, доставља власти несавесне трговце. Пре' две године забрана увоза компромитовала се само зато што није било казне и за оне који несметано у неограниченим количинама продају артикле за које не могу доказати када су их и колико увезли.

Ако би се успело да се спречи увоз, односно да се он сведе на најмању меру, а да се једновремено потенцира извоз (олакшањем саобраћаја, укидањем извозних царина, повећањем производње), и у исто време да се ради на повећању државних прихода (пореском реформом и изналажењем нових извора прихода) и на смањивању расхода, може се с правом очекивати да се 1922 година заврши много повољније него 1921.

Н. СТАНАРЕВИЋ.

ui. a. OL i O u. 0 А и А о 6 ЕДИ, ДАРЕ ДЕ По 26 *