Srpski književni glasnik

Економски Преглед. 469

Првих дана при ступању у живот новог Правилника није било тражње ни стога што увозници нису имали потребног одобрења за куповину девиза. Међутим, чим су та одобрења прибављена, тражња је одмах била много већа од понуде. Докле су Народна Банка и остале банке нудиле дневно по 40—50.000 франака, тражња је ишла на стотине хиљада. Исти случај је био са чековима на Италију.

При таквом стању ствари, лако је увидети да су ти курсеви форсирани и да нису резултанта понуде и тражње у даном тренутку. С друге стране, диспаритет између појединих девиза појављује се с тога што арбитража не може више да искористи разлику и да курсеве приближи паритету.

Ове незгоде увиделе су се одмах у почетку, и Министарство из дана у дан мења и допуњује првобитну наредбу. Тако је сад допуштено трговцима да могу куповати у одговарајућој суми друге девизе, ако нема оних за које имају одобрење. Арбитража се, дакле, допушта сад трговцима.

Привредни кругови с правом су замерили Министарству Финансија што те измене доноси на пречац и без саслушања заинтересованих. Потреси се стварају без потребе, и нагле промене шкоде несумњиво привредном животу. Као што су при наглом падању динара били тангирани увозници, тако сада трпи извозна трговина, јер не може за извезену робу да добије ни цену коштања, без трошкова и икакве зараде, кад добијену валуту промени по садашњем курсу. Извозници ипак изјављују да радо подносе те жртве, ако би оне допринеле да се динар стално поправи.

То је, међутим, врло неизвесно. Да ли је могућно да се динар поправи једном административном наредбом кад су све друге чињенице остале исте 2 Стање дуга државног код Народне Банке остало је непромењено, оптицај новчаница се повећава, буџетска равнотежа још није постигнута. Ништа се не ради на повећању земљорадничке производње (на против, засејана површина била је у 1921 год. мања него 1920 год.), саобраћај нам је тегобан и спор, извозна трговина је стала, итд. Ако би се сви ови претходни и главни услови за поправку нашег динара испунили, онда би курс био сталнији. Овако се бојати да ће оптимизам бити кратка века. У сваком случају ће ова промена учинити своје ако успе да мало поврати веру у будућност и да подигне морално привредне кругове, који су у последње време скоро очајавали због валутних незгода.

Министарство Финансија предузело је, до душе, још једну меру упоредо са новим регулисањем промета са девизама и валутама. Под 3 мартом о. г. објављено је решење Министарског Савета о забрани увоза, или, правилније речено, о ограничењу увоза, јер потпуна забрана није декретована. По томе решењу, забрањен је увоз тзв. луксузних артикала и оних који се могу у земљи производити, али не свих (шећер је, на пример, и даље слободан за увоз.)