Srpski književni glasnik

472 Српски Књижевни Гласник.

треба. Наша влада, обавештена раније о догађајима који су се спремали на Ријеци, учинила је за времена кораке у Лондону, Паризу и Риму да се они спрече. Ти кораци нису успели; Министар Иностраних Дела, на питање народних посланика из свих политичких група, дао је Народној Скупштини једно обавештење које није никога задовољило. Министар није дао подробнија обавештења о ономе што је претходило овоме новоме гусарству талијанском, а констатујући сам догађај, он му је ублажавао оштрину тврдећи да нас и Италију многоструки обострани интереси упућују не само на пријатељске односе него и на пријатељску колаборацију у многим питањима спољне политике“ и да „такав правац који претпоставља лојално и потпуно извршење Рапалског Уговора неће „наићи ни на какве сметње...“ Како је од њега боље завршио један свој чланак ту скоро Огист Говен о ријечком догађају рекавши: „То не може трајати. Ако се на Ријеци не поврати народна и међународна законитост, онда се не треба чудити ако Хрвати и Словенци из суседства не прибегну оружаној сили. Ријека је била придодата Хрватској уговором који је био закључен у Лондону 26 априла 1915 године између Тројнога Споразума и Италије. После рата путем споразума београдска влада је пристала да се створи независна ријечка држава. Али она не може пристати да се Ријека посредно или непосредно придружи Италији, што је противно и Лондонском и Рапалском Уговору, као и жељи самих Ријечана. Ма колико да је београдска влада помирљива, она може свакога часа бити принуђена да попусти и учини по вољи расположењу свога народа.“ Министар Иностраних Дела је имао право да тврди да наш народ хоће мир и добре односе са суседима, али је требао да подвуче да и стрпљењу има краја. Он је тако требао да говори, јер је за собом имао цео народ и један неЂунпродни уговор, који је у Рапалу потписан.

Одмах за овим догађајем на Ријеци, који је са званичне талијанске стране приказиван у страној штампи као изазван са стране Југословена са Ријеке, догодиле су се антијугословенске демонстрације у Задру и напад на наш тамошњи консулат. И због тога су се Италијани извињавали, бацајући кривицу на фашисте — и на своју врелу крв. Сутра прекосутра се може догодити нешто слично опет: то је постало редовно стање у Италији, од којега се морамо обезбедити, јер се нас не тиче то што је влада немоћна да фашисте контролише. Ако она то не може унутра, то је њена ствар, али ако она не може да спречи деловање споља ове партијске организације, то треба да чине суседи чије границе и мир она угрожава. i

После дугих и мучних преговарања између кабинета лон донскога и парискога дошло је до споразума да се на дан

Геје Би

дан ди“ Ду Зи oda ДА НАДИ на И ЕД i

4 4 4