Srpski književni glasnik

Смрт Флоријана Крањчеца.' 491

досети ничега што би било лагано и светло, те је то дете, када би у прво време о њему размишљао, било више један сувишан баласт који те вуче некамо у неке мутне црнине, и у главноме нешто без чега би се ипак лакше живело. После тек, када се Крањчец уживео у све то, и приучио се свему, као што се вели у народу, као магаре на батине, после је све потекло својим шаблонским током, као да другачије и није могло да буде. После оних првих буна, када је још у њему беснела“ срж његовога темперамента, да ваљда ипак све то неће остати вечно тако шпиталски, он је некуд попустио, и све се завукло у нешто досадна, што се вуче од дана до дана густо и лепљиво и прљаво као смола. Био је једно време мир, а када је мали Рудолф пошао у гимназију, пак су после првих успеха стале да се руше расуднице, кризе и други редови, онда је у животу обитељи Крањчец настала ера тучњаве, батина и скандала, која није свршила никада. Јесте, била је између пете и седме гимназије једна пауза, када се све окренуло на добро, и када је тако изгледало да ће се све свршити у благослову и миру. Рудолф је био из оних других редова и поправака и шестнаестсатних затвора потегнуо некако високо међу прве ђаке целога разреда. Али онда, као да је сам нечастиви ушао у тога кратковидног дечка, који носи дебеле професорске наочале; он је као полудео, и те су му проклете књиге помеле главу. И тако никад мира! Никад мира ! — Јесте! "Истина је! Он сада добро учи! И сви говоре да је бистра глава! Јест! Јест! Пукло му је нешто у мозгу и опаметио се! И могло би још нешто из њега да постане! Па ако сам ја нико и ништа, зашто не би најпосле он 7 Могао би да постигне кариеру! Када би био паметан! Када си не би разбијао главу са оним својим проклетим идејама! Кариера! Кариера!

Стари Флоријан Крањчец је тим интенсивније сањао о кариери свога сина, чим је јасније осећао како бива старији, и како је заправо он лично са својим животом потпуно про-. машио! Он је на свога дечка тако пројецирао све своје наде и све илузије, а како се је то маштање збивало у једно за нас тако типично и одређено раздобље, то оно треба и да се схвати на један одређени начин, којим су сви наши очеви онога времена код нас у опште сањали о ружичастој будућности својих синова.

Наставак у идућем броју. углу роју“) МИРОСЛАВ КРЛЕЖА.