Srpski književni glasnik

Предратна и Поратна Причања. 527

них збитија једног режима који се са треском руши и носи са собом један читав низ разноврсних и разнобојних ненародних државних и моралних „санкција“, „нагодби“, закона, „прагматика“, вера, народности, језика: сву ону збрку свега што се, под ударцима, растављало у делове и делиће и, на неки начин, још увек у збрци, везивало и уобличавало у слабо постављене самосталне облике. Причања Г. Крлеже нису само причања једнога приповедача, него и историја једне периоде писања из сржи и нерава човека који у том пожару и свеопштем елементарном рушењу живи и посматра један прљав поредак ствари који нестаје. Због тога што су Крлежине историје присно везане за цео тај живот, врло је тешко и скоро немогуће одвојити се од државе, економије, политике и морала и видети само књижевност у њему. Све се то проткало уједно. Сам књижевник је изашао из књижевности, извио се из незаинтересованог причања, бацио на протест живота „плачне долине“, и толико није крио своју личну заинтересованост, нарочито економску и етичку, да су ствари добиле један сатирички исповедаонички ток да, понекад, цела његова књижевност прелази из праве људске књижевности у политичку књижевност и, још више, у аподиктичну, проповедну и тематску. У рушењу, у осталом, нарочито кад је писац толико социални човек колико је Г. Крлежа, тешко је остати централно људски, и не бити човек који једном руком руши а другом показује нов пут. Писац мрзи један низ и поредак ствари и баца се свом својом рушилачком моћи на њ и, једновремено, кроз читаве параграфе, баца свој рефлектор ка видицима које он сматра новим и у којима би царовали људско добро и друштвена правда. Кад се све ово смири и утаначи, његова књижевност ће, ма колико да је уметничка, остати као политичко-сатиричка и социално-тематска. Остаће, као крупније, само они снажни потези којима је стилизовао изразе оних тешких и дубоко заљуљаних егоизама и морала појединих својих личности, а ишчезнуће или избледети сви они добронамерни протести пуни срџбе и гњева, речени о добу и 'људима из добре воље и увређена срца; читаће се као и дела из других револуција, у којима ми данас застајемо на правим „људским документима“ а прескачемо покличе, локално и оно што је чисто тематско. Наравно, унесени темперамент и она силна и бучна захукталост која је унесена у догађаје,