Srpski književni glasnik

536 Српски Књижевни Гласник.

Војног Министарства. То је дакле једини јачи разлог због кога Министар Војни мора да буде војник и због кога се сматра да га никад не може заменити цивилно лице, па ма какве организаторске и административне способности оно имало. С тим је опет у тесној вези обичај који још увек код нас постоји, да се избор личности за Министра Војног оставља Краљу као Врховном Команданту, како се не би дало повода официрима који претендују на тај положај да се јавно или тајно политички опредељавају. А отуда проистиче у неку руку изузетан положај Министра Војног у односу према осталим члановима владе и према Парламенту, што ће се доцније, кад се буду стабилизирали парламентарни обичаји код нас, као што смо то напред на једном месту споменули, врло вероватно светити на интересима саме војске. Но од тог изузетног положаја патиће, као што су и до сада патили, чак и лични интереси многих од тих људи који се њиме користе, јер ауторитет владаочев на који се они наслањају, не може увек појачати њихову слабу позицију пред Парламентом и сачувати их од непријатности којима се редовно излажу при иоле јачем сукобу са овим. И заиста, ретко је који од ових, почев од 1903 год. па на овамо, сишао са тога положаја а да није изгубио по нешто од свога угледа и ауторитета у војсци, ма то било и без његове кривице. Само је разлика била у томе што су се после тога неки брже а неки спорије опорављали, и што су неки: за дуги низ година, а неки чак и на свагда, били изгубљени за војску, ма да је међу њима било одличних официра и команданата, којима све њихове лепе особине, довољне за прављење сјајне војничке кариере, нису могле помоћи да се при паду са министарског положаја као што треба дочекају на ноге. Нема сумње да би за њих лично, па и за саму војску, било много корисније да нису били дирани са својих стручних послова којима се беху посветили и на којима су дотле већ били дали извесне позитивне резултате, као. што ће то и у будуће бити, чак може бити у још већем обиму но до сада, док се на место војника, навикнутих да се крећу једном у напред одређеном правом линијом, не буду почели узимати за Министра Војног искусни политичари, способни да на тој ветрометини свију могућих струја и страсти покажу више еластичности, а по потреби и више отпорности, него ли они први. |