Srpski književni glasnik

Књижевни Преглед. 543

тичних дипломата, ту принц Рупрехт од Баварске, вечити незадовољник, ту оно надмено аграрно племство, ту крволок Тирпиц и сви чувени подморски гусари што потопише Луцзишанију, Сасекс и друге путничке и болничке бродове, препуне деце и жена; ту, најзад, истакнути милитаристи свих родова партија, ту мудри пацифист Солф, ту заведени и преварени радници и земљорадници. Ето, цела та Немачка је желела рат, веровала у свемоћ војске и непогрешност разних Молткеа, Бисинга, Клука, Фалкенхајна, који су челичним обручем и опругама опасали и везали цео народ, сву чувену немачку бирократију, и немачке политичаре. У тој Немачкој Баварска још мрзи Пруску, као и сва она силесија обезпрестољених немачких краљића и кнежића. Немачка наука, сва у служби рата, са свом својом изналазачком моћи, банкротира пред елементарним потребама изгладнелога народа; изналазећи све, она у ствари не изналази што треба: утолити глад народа, који је био спреман само за рат од триста шездесет и пет дана, а не за рат од четири године... Кнегиња Блихер је бележила оно што су јој говорили, што је чула и сама видела у позадини о рату; у те белешке она је уносила своја осећања и скрупуле праве Енглескиње, али не и сва своја размишљања. И, ретко је ко, бележећи сваки откуцај пулса немачкога народа, приказао до данас бољу слику правога стања у Немачкој за четири године рата, од ове болећиве кнегиње Блихер, у чијој се души борила два силна осећања: љубав према Енглеској и дужност и лојалност према вољеном мужу Немцу. Многи Французи, Енглези, Америчани, или неутралци, писали су књиге о стању у Немачкој за време рата; оне су важиле као аутентичне; после ове књиге многе од њих изгубиће од својега. ауторитета. Ниједна ратујућа страна није била тачно обавештена о унутрашњим приликама друге стране. Да су белешке из овога дневника биле при руци Енглезима и Французима, рат би престао далеко пре новембра 1918. Леди Бентинк, опет Енглескиња, нећака графа Бентинка, коме је пало у део да даде прво склониште царскоме бегунцу у двору Амеронгену, записивала је такође све. Од тога дана када су покуњени генерали допраћали по киши и зими свога бежећега ратнога идола до станице у Маарну, па до дана када се бивши немачки цар преселио у своју вилу у Дорну у Холандији, леди Бентинк је бележила шта он све ради. Усамљен у Амеронгену, уображени Господар Света води једнолик живот: устаје рано, хода пред доручак, отвара пошту из „целога света“, сече дрва, руча, опет хода, а у вече, уз чашу вина, води с блиским пријатељима разговоре о свему. Њега нарочито занимају две ствари: франмасонство, које мрзи из дна душе, и шта свет мисли о њему и његовој будућности. Виљем ПЦ, некада првосвештеник, лав моде, краљ над краљевима, громовник, сада угашених очију, беле браде, умерен, тих, без