Srpski književni glasnik

542 Српски Књижевни Гласник.

било да се сахрана изведе тачно по дворскоме протоколу, по старој цепидлачкој шпанској етикети. Чим се то свршило, он је ова сва три пута, одмах иза погребне церемоније, ишао својој блиској познаници, глумици Шрат, где се оговарало и претресала хроника из полицијских рапората исто онако као и пре тих трагичних догађаја. — Уз овога абоносанога старца, за кога је његов први наследник Рудолф казао: „Живеће сто година, мени неће остати времена да што урадим“, и његове многобројне породице, стоји несимпатична фигура краља бугарскога Фердинанда. На софијском двору, мрмљајући загонетну реч: „Тако ми копта“, изводећи неке мађионичарске покрете, са кукастим носом, ужагрених челично сјајних очију, са рукама опруженим напред и са зашиљеним ноктима, Фердинанд је приказан као човек који дави жене, нека врста Ландриа. У таквој пози он насрће на своју снаху Лујзу Кобуршку кад му је дошла у Софију у госте, докле се на другоме крилу дворске палате гаси полако несрећна прва жена његова Лујза од Парме, коју сажиже страх од подмукла мужа, који више верује у Ђавола но у Бога, више у своју надчовечанску моћ него у божју: храмовник Заратустре и његова жртва. — Докле су Фрања Јосиф и Фердинанд ! за гомиле били велики, дотле је Виљем П, који је много обећавао као младић, био само један владалац-глумац, глумац за све улоге и за све врсте позоришних комада. Играјући, све роле, он није могао имати,

нити је имао иједну праву, своју ролу; његов положај.

давао му је највећу позорницу, џиновску клаку, и обману да је савршен. Без стварне спреме, без морала, без такта и без бистрога расуђивања, он је морао одвести Немачку на ратну позорницу, са које је побегао извиждан.

Принцеза Блихер, Енглескиња чисте крви, удата за кнеза Блихера, праунука маршала „Напред“ са Ватерлоа, бележила је од августа 1914 до јануара 1919 своје утиске и успомене. Високи положај њенога мужа везивао ју за све време рата са дипломатама, политичарима, војницима, двором, племством и народом. У свој дневник, који је прво штампан на енглескоме и имао великога успеха, принцеза Блихер је бележила, готово с дана у дан, како материално стање народа тако и расположење духова у целој: Немачкој. Ту је цела скала друштвених редова и цела гама душевних дневних расположења; ту је све од цара до онога у ритама сељака, ту је све од безумнога одушевљења првих дана августа 1914 до бунтовничких октобарских и новембарских дана 1918. Ту су Хинденбург, народни јунак без сенке, ту Лудендорф, болесно славољубив човек, уверен у своју снагу и војничку покретност, ту Виљем П, сужањ Врховне Команде, ту Бетман Холвег, Јагов, Хертлинг, Кулман, све немоћне лутке у рукама свемоћнога шефа Главнога Генералнога Штаба; ту су гроф Чернин и његов мирољубиви господар Карло ГУ, ту галерија правих и егзо-

мо