Srpski književni glasnik

–

Политички Преглед. 553

сагласности њених правих народних представника; такав човек би изложио неразмишљено читав народ врло озбиљним опасностима које сви добро познају.. Влада италијанска није могла примити повољно Ђуратија као шефа ријечке владе. Он је, истина, народни посланик, али на њега не пристаје законито изабрана већина ријечких народних посланика... Што се тиче још отворенога питања о коначном извршењу Рапалскога Уговора, само преговори који би обухватили све стране тога деликатнога и замршенога проблема могли би да доведу до повољнога решења. До таквога решења може се доћи само кад се духови стишају и кад буде прибраности.“

Кад се ова два говора доведу у везу са једним говором италијанскога представника у Београду, онда је јасно да талијанска влада не намерава предузимати још ништа за извршење Рапалскога Уговора. Докле год се на Конференцији у Ђенови не расправе извесна питања, нема изгледа да ће талијанска војска напустити нашу територију, задарски дистрикт и град Сушак. И не само да то неће урадити, него неће ни са фашистима, који су још господари на Ријеци, поступати друкчије него са пуно пажње. Италија свакојако намерава најпре да на Конференцији Ђеновској покрене и уреди, као што је чинила у Вашингтону, питање о разоружању т. зв. Четворнога Споразума (Румуније, Чешко-Словачке, Пољске, и нарочито наше државе), и питање о неким економским гарантијама и привилегијама на Најближем Истоку, па тек онда да ликвидира Рапалски Уговор. Наши делегати који иду опет, ако не у Рапало, а оно близу Рапала, имаће да издрже нову пробу. Први наши делегати нису имали велике среће 1920; садањи ће поћи под бољим изгледима. Први су ишли готово под морањем, напуштени од Француске и Британије, без знања Сједињених Држава; они су били сами у четири ока са Ђолитијем, Сфорцом; данашњи делегати неће бити сами. Данас делегати иду после некога постигнутог споразума између држава Четворнога Споразума; данас је и Француска уз тај Споразум; данас је ова конференција једна свеевропска конференција. И зато су сад више него пре повољнији услови да се с Италијом уреде односи на бази међународнога уговора, бази која је једино могућна с Италијом. Докле год она не изврши обавезе из Рапалскога Уговора, дотле не би требало улазити у друге какве преговоре. Њен улазак у „блок Мале · Антанте“ треба да је по ту цену, кад већ данашња влада хоће пошто пото да иде с Италијом, која није пријатељ нашега народа.

У Народној Скупштини било је говора и о нашим односима са Русима. Један народни посланик из групе земљорадника питао је владу о раду генерала Врангела и једнога остатка цариста који су нашли заштите у нашој држави. По