Srpski književni glasnik
Књижевни Преглед. 51
што значи више од свега, оригиналан диалог Достојевског хладно је, и туђе, и човек слеже раменима. Зашто је та књига писана Од муке или од миља 2 Ко је ту књигу писао, кад се ничије срце, ничије лице, па чак и ничија рука у њој не распознаје 7 Не, не, Достојевски неће по тој књизи никада познати Г. Прохаску, а све нам се чини да ће, некада, Г. Прохаска сам читати ту књигу као дело другог писца. Поражава вас гледати како Г. Прохаска, као апотекар, пинцетом распоређује по папирићима оно од чега ће неко да оздрави, неко да умре, и не само да се при том не стреса, него ништа нарочито при том и не каже.
Равнодушност Г. Прохаске, међутим, ипак не може да вас узбуни. Зато што не долази од моћи, него од немоћи, она делује напротив. Прво вам је тако као да се, парче по парче, почиње застирати оно што сте и сами видели и имали. Нагло се стане, затим, хладити она грозница која је пре убрзавала цео строј вашег бића. Наилази, после, леност, да се спуштате тамо дубоко, у основице живота. Хвата вас дремеж кад би требало да оштрије погледате и дубље оцените. Тргнете се, часом, код неког налета на бога, себе или неки закон, али вас онда опет покори (ашш-гат тегљених закључака, тупих диалектика, збуњених пасуса, сиромашних превода, траљавог језика, хаљкавог стила и правописа, штампарских грешака. Пробудите се опет на неки светао наслов, или на неку чисту, јасну, лепу уводну мисао у одељак. Али, не да вам се, нервозно читате само парне или само непарне редове Г. Прохаскиног текста. Блондина и падавица, Сибир, Мртви Дом, покор карамазовштине, говор браниоца, анегдота о бламажи, „дјевац“ Аљоша, све је то на исти начин млитаво и равно, ни субјективно ни објективно, ни интуитивна функција ни уметнички стил. Зачудите се мало кад Г. Прохаска хоће да буде строг, насмешите се мало кад. Г. Прохаска долази благонаклон, не верујете понекад својим рођеним очима. Али онда вам ипак преврши меру. Исправите се, почнете љутито превртати листове и тражити: Где је охоли насилник који песницом удара на божја врата и дере се: уш или Наполеон 7 Где је великосхимник који извађено своје срце ногама котрља, и тражи да га згазите, и моли да га волите7 А Г. Прохаска вам, полагано и умерено, ређа, тумачи и деривира, и, гдегод се чега дотакнете, контуре и ставови се расплину, дуне нешто хладно, и ви сте обманути и јадни... Све је дакле само запис на саркофагу!... још једаред протрнете, и онда обамрете...
Велика студија о гениалном Русу, то је задатак за који Г. Прохаска није дорастао, ректпи бисмо тачније: није рођен. Као ерудит, он нема довољно свог рођеног научног искуства; као литерат, он нема довољно емотивности; као испитивач, нема довољно објективног чуства; као он, нема довољно
4%