Srpski književni glasnik

568 Српски Књижевни Гласник.

иструлели у влази казамата. Али су њихове душе биле обасјане надом. Туђину је догоревало до ноката.

Мора да иде Наум Да ли се то чују његови корациг

Уплашени синови одржаше веће, у прве јесење дане. Јованка је седела међу њима, и њено измучено лице чудно се сијало под дрхтавом светлошћу чирака. Завесе су биле пажљиво намакнуте на прозоре да се на улици не виде сенке.

Шта садгт

Они су се гледали мучке, као вукови над пленом. Сви су имали исте мисли.

— Шта садг рече старији.

Он је с очигледном зловољношћу пиљио у Јованкин трбух, који се округло истицао испод алаватне ноћне хаљине.

— Шта садт понови млађи.

Да се плод убијег Било је касно. Да се новорођенче задави2 Било је страшно и опасно. У суседству је можда већ неко знао за Јованкину бременитост. Зар та ствар, најзад, не би могла доћи до судаг

Изнурена девојка посиве. Она не да то што је у њој. То је њено. Она воли ово што ће доћи на свет. То је њена “крв, њен живот. Не, она то не да.

— Пст! Пст! умиривала су је браћа и притискивала јој уста.

Али је њен глас пролазио и кроз њихове згрчене прсте. Не, она то не да!

О, што је било неразумно то женско створење! Ова кучка! Зар на њеним образима нема више ни прста стидаг Зар она не чује где Наум иде из Арада, зар она не чује потмуло ударање његових штакаг Зар она не зна ко је и шта је ова кућаг Зар она и сама неће подлећи под општом срамотомг

Да, она зна да је то грех, али она воли тај грех. Да, она ће бити извргнута руглу и покори, али шта је се то тичег Нека је истерају, она ће ићи да ради. Али ће имати своје дете и живеће за њега.

О што је луда! Зар је они не могу удати7 Они ће јој наћи женика. Они ће ићи у Сарајево. Тамо има сиротог света, поштених младића који служе друге, а могли би бити своји господари. Зар они за своју једину сестру не могу одвојити штогод и од својих делова Она само треба да пристане.

Зар да се продаје Да се удаје без љубавит Да извргне своје дете нечијем мучењуг И заштог

a i ићи о“ фр си 8 а ДЕ аш

А ИМА

Aki ie“