Srpski književni glasnik

Паланачки Вихори. 567

ласкаве речи у њено ухо. Она се грчевито протегла. Можда _ стога што се тако грчевито протегла, можда је стога зашумело у њеној крви, као да се упалила, и млитава, слатка страственост милећи прешла преко њене кичме. Одмах је помислила на њега. На огорела, румена, руњава прса, издигнута у два снажна крила. И раширила је руке.

А тај фићфирић, тај безобразник, тај непознати хуља, нико и ништа, као да је само чекао да она рашири руке и осети чак у ноктима струјање упаљене крви, па да се одмах ту нађе, покрај ње, и да она само под погледом његових очију клоне обезнањено. После двадесет и пет млаких и мудрих година! Последњи час двадесет и пете године!

Затим магла. Она снева. Омамљеност траје дуге тренутке. У телу је језа и пенушаво шумљење. Каква сласт! Каква вечност!

Разбудила су је браћа, и тада се истом повратила нит

прекинутог живота. Она је подигла обнажене руке да сакрије своју голишавост. Али је остала пред њима гола. Гола за увек. Гола до дна душе. : Већ сутра се дигао гарнизон. Заставник је свечано поздрављао. Није се смешио, и није ништа рекао. Најзад, Жидови из Меџе ГРуеге Ргеззе нису једном лагали. Збогом! У Арбанији је отпочела офансива.

Фићфирић је поздрављао, дотичући качкету белом рукавицом. Одлазио је у једну смрт, а једну је остављао за собом.

У

Зар је Наум за то кривг И зар је он крив за оно што се доцније десило, кад је у то време још увек био у мађарском казамату, међу мртвацимаг

Његови синови су се одједном узнемирили. Јованкина бременитост је постојала све очигледнија. Девојка је избледела, чучала је непрестано у кући, стезала се у шалове и трзала се кад би чула кораке у дворишту. Да Наум не долазиг

А Наум је долазио. Чули су се из даљине његови старачки кораци, полагано се помицало његово оронуло тело, које је туђин измучио постом и тамницом, приближавао се срдити, опори поглед његових очију.

Из Арада су већ неке пуштали. Немоћнији су долазили као да су устали из гробнице. Пепељави, земљани, готово