Srpski književni glasnik

АНКЕТА О СРПСКО-ХРВАТСКИМ ОДНОСИМА (II)

Врло добро кажете у своме допису од 22 јануара о г. „да нашу државну заједницу треба организовати слободном сагласношћу и равноправном вољом Срба, Хрвата и Словенаца“. То је и моје увјерење, а ваљада и свакога искреног пријатеља младе наше државе. Зато мислим да је пријека потреба да они који имају власт и моћ у рукама из свих сила пораде око тога да се наша три племена братски сложе у питањима државног уређења. Још није прекасно, још се жалосни раздор хрватско-српски може уклонити са свијета, хрватско-српски одношаји још се могу поправити. Још има међу Хрватима као и међу Србима људи који љубе ову државу.

Рекао сам: још није прекасно, али се бојим да би могло доћи вријеме да буде прекасно. Да разложим то-што краће.

Не устежем се рећи да сам се оних незаборављених дана под крај октобра 1918 преварио кад сам мислио да је за увијек умро и покопан дух Анта Старчевића, човека који је пакленом мржњом мрзио на Србе и ту мржњу три деценија уливао у велики дио Хрвата. Али кратко вријеме иза оних дана опћега народног одушевљења видјех како сам криво мислио: глорификација и идеализација Анта Старчевића у неким хрватским новинама отвори ми очи, те се питах: јао, што је тог како се може тако лагати славећи Старчевића (поред Штросмајера) као борца за југословенску идеју, кад ми старији сви врло добро знамо и признајемо (ако нећемо да бестидно лажемо) да је Старчевићу југословенска идеја била исто тако мрска као и српска. Још више ми отворише очи избори за градско заступство у Загребу мјесеца децембра 1991, кад је с великом већином гласова изабрано неколико франковаца, дакле заклетих непријатеља ове државе. Тко познаје франковце, он је потпуно увјерен да ће они све употребити да нашу младу државу омразе Хрватима, да је с по--