Srpski književni glasnik

590 Српски Књижевни Гласник.

моћу наших непријатеља разоре, јер су франковци спремни здружити се и с ђаволом, само да што више пакосте Србима.

Ја не кажем и не вјерујем да ће им поћи за руком остварити за чим иду, али у сваком случају они ће међу Хрватима сијати мржњу на све што је српско, и тако ће хрватско-српски раздор бити наша крвава и отворена рана и весеље наших непријатеља, како је и некад био.

Најсигурније средство да се франковцима избије из руку оружје и да се учине посве немоћнима, мислим да је онај споразум што сам га на почетку овога писма споменуо. Камо среће ако га скоро дочекамо!

· Загреб. Т. МАРЕТИЋ.

Узроци наше све веће подвојености нијесу само племенске природе. Режим и управа имаду свој дио.

Откада државу имамо, појам партије замјењује појам државе. Сви се проблеми просуђују са партијског становишта, зато нам ниједна политика не ваља. Сва се важна мјеста у држави покривају партијским експонентима, а код нижих надлештава фаворизују партијски људи, зато је управа рђава.

Посљедица тога: несређеност и запињање у цијелом државном животу, те опће незадовољство.

Режим и управа замијењују се на другој страни Србијом и Београдом, одакле се тако влада и управља. Тако слабост режима и управе снага је хрватског шовинизма, који, лишен одговорности, узимље став неке племенске супериорности, која објективно не постоји, али заводи.

Но незадовољство није само хрватско; оно је опћенито. Већ један од понајбољих српских патриота отворено пита: „Хоће ли народ све то да трпиг“ Ако то пита босански Србин, кому је Србија била све и сва, онда чудо није што дио Хрвата под утјецањем племенске идеологије тражи у сепаратизму, као у спужевој кући, заклон пред недаћом.

У таким приликама може и протународна струја у вјештој демагошкој руци да преотме мах, па да се дође до безумног злочинства ђеновешког меморандума, најсколи кад су му зачетници увјерени да овака владавина нема моралне снаге да их по заслузи казни.

Реакција на то одговора ампутацијама; каос све више расте и дрма ступом на којем држава почива.