Srpski književni glasnik

592 Српски Књижевни Гласник.

активну сарадњу финансијског“ капитала и уз припомоћ развијеног саобраћаја, она читаву државну област органски везује тако рећи у једну привредну целину, уводи је у оквир интернационалне привреде и ставља у зависност од интернационалне пијаце; ма да у држави има разноликих привредних група и социалних класа с разноликим посебним и класним интересима, ипак је под режимом капиталистичке привреде нестало реалних, т. ј. економских услова за партикуларизам.

ПЦеншрализам, који готово увек добија и форму цезаризма, постао је у већини држава као последица борбе представника новога начина производње противу феудалног партикуларизма, или као последица борбе монарха противу партикуларистичких тежњи оних које ми, у нашој историји, зовемо нахијским кнезовима. Али, на извесном ступњу развитка капиталистичке привреде, централизам постаје не само тежак за политички живот народни, већ и сметња слободном маху самог привредног развитка. Капиталистичка привреда се обележава тенденцијом не ценшрализације, већ мобилизације и конценшрације капитала: мобилизација и концентрација му дају снагу и пружају услове полета; централизам је потпуно несагласан са законима капиталистичке привреде и њезина развитка. И зато се противу централизма, чије је увођење, у борби противу феудалног партикуларизма, у неким земљама помагано од грађанства, отпочиње борба чим је капитал отпочео излазити из својега без мало искључиво лихварскога периода.

Самоуправа у место централизма је врло велика потреба капиталистичке · привреде: она, капиталистичка – привреда, захвата шири простор и дубље продире у области земљорадње, заната, трговине, индустрије и финансијског капитала, у колико је самоуправа шира и потпунија. |

Споразум између, не само Срба и Хрвата, већ и свих делова државе Срба, Хрвата и Словенаца, би се сам собом наметао и да је ова држава постала на нешто другачији и историјски мало редовнији начин. Како покрајине које чине ову државу нису подједнаких привредних услова и подједнаке социалне структуре, и како ова држава није постала ни националном револуцијом ни завојевањем, да би се могла претпоставити једна приближна општа воља народа, то многи крајеви који су се од почетка рата 1914 до самога слома